Pozorište
2271
ди
Староме Новаку, кажи — све што хоћеш, Само га закуни да ни једног словца,
Не прозбори краљу. (Мрко). Не ћу да ми отад, Засад тајну дели, нећу! — (Весело), Мила Маро! бети се да Душан — па не остај дуто —
(Грли је и одлази).
Марица (сама).
Боже ! Шта, би овоз Шта је Душан наумио2 Шта ми рече2 Чудно, Не знам! Па опет"ми Свака речца скоро допрла до срца, Какве чудне речи! И опет ми с чини Да су ми познате, — да вам их већ чула У сну ил на јави. — Што ћу у забуни» Идем оцу, идем! Па шта да му кажем» Не знам! Да прећутим> Мајчина ме сенка Уворити мора! 0х, помози Боже дабуњеној Мари! (Одлази).
(Лиже се средња завеса),
ПТ ПОЈАВ.
(Велика соба, са обе стране врата. три се види престо). Урош п Стеван. Урош (улазећи), ] Ту ви» Ходи амо! Стеван Светла круно! Урош. Мучи! Кад те питам збори, Где ви јучер биог Стеван. 6 Краљев"ћем у лову. Урош.
Красни ловци збиља, а којим сте крајем Плашили ми дивљач» (Наставиће се.)
(плашљиво).
56) (6
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Граничари“) приказани су у уторник 18. априла. Г. А. Мандровић, редитељ народног позоришта у Београду, као гост.
Тај контраст! Јуче трагичних јунак — Бранковић, а данас шаљиво -хумористични Грга крчмар! Чисто човек не може да верује, док не види, да Мандровићу и таке улоге иду од руке; али у томе се баш и познаје прави уметник, који уме да савлада и оно, што не одговара његовој нарави. Него врло је добро било, што та улога тако изврено заступљена, беше, јер је гргина језгровита, здрава прпрода граничарска, са својим хумором, као нека противлост у комаду према „културтрегерству“ каролинином, те тако ваљан Грга подиже пзачињава сву представу. Мандровић нас је задивио и као шаљивчина, п као човек ком је срце на свом месту. п као родољуб; али она сцена, кад, сам будући нажићен вином, кори весело своје друштво, што ве руга лудилу ближњега, осекавши се на њих речима: „Срам вас било!“ — та је јединствена, уникум! — И Маринковићка, као Маца, заслужује особиту хвалу. Она је тога вечера показала, шта може да учини студија; њезина уметност кадра беше да, нас занесе, по да измами еузу сажаљења — и без јакога органа, и без силног гушења од нлача. Суботић (Чујић) био је одличан, као обично у таким улогама. — Марковић приказиваше добро Ап-
дрију, само бисмо му желели мало више природног | а мање театралног говора. Каролина, како ју је |
:.
|
песник написао, то је препредена „камерпофа,“ а
| Л. Хаџићева приказа нам више младу српеку „по-
модарку“ — о радошћу велимо — пређашњега времена; иначе је била добра и одликовала се певањем. — брнић и Срнићка (Зорић и Поповићева) беху на свом месту. — Најповле са особитим задовољством спомињемо Лукића, који онако, најпре с резигнацијом па онда с осећањем, ватром п потребном птроменом гласа знађаше да прикаже честитог грађанина Омиљанића. — Ова је представа у целини испала тако добра, као ретко која; вамо би још: ваљало набавити оригиналну музику, која је п приличнија комаду, а и певачица има више да ве покаже. Б.
#007370 РРИЛИЋЕ
% (Репертоар народног позоришта у Београду за месец мај.) У среду 3 Нервозни. — У Петак 5 Казанова (нов). — У недељу 7 „Владимир и Косара. — У среду 10 Кромвелов син. — У петак 12 Јеврејин из Пољеке. — У недељу 14 Два наредника. — У среду 17 Адријана Ленуврерова (нов.) — У петак 19. Лукреција Борџија. — У недељу 21. Ђурађ Бранковић. — У уторак 23 Женски рат. У четвртак 25 Зеонар нотрдамске цркве (нов). У недељу 28 Милош Обилић. — У среду 31 Гроф Монте Христо. Замена : ве мењамо. — Телеграм.
Издаје управа српског народног позоришта.
Клин Клином. — Да.