Pozorište

/-

до ФЕБ ла

% Друштво српеког народног позоришта отпутовало је 9. маја у Вуковар, где ће се бавити неколико недеља.

ПОЗОРИШТЕ.

(Народно позориште у Загребу.) По што је досадашњи интенданат народног позоришта, т' Жигровић, захвалио на тој части, а влада примила његову оставку, одлучено би не постављати интенданта, него управу позоришта поверити одбору. 0 Жигровићу ваља рећи, да је имао много добре воље, много родољубивог несебичног пожртвовања, својства, која се не могу увек и свагде наћи. Као велику заслугу његову ваља сматрати то, што је под његовом управом укинуто представљање покварених оперета; што је код позоришта намештен човек пуно заслужан за нашу народну музику, који је једини кадар био увести оперу на наше глумиште, и својом творном силом започети народну оперу. Ове ће појаве непристрасна повест светлим оловима забележити у своје листове. А од садо Имамо ето опет управни одбор, коме су ово чланови: председник г. ЖКига Фаркаш, драматург г. А. Шеноа, благајник г. Божурић, а „консуленти“ : за ствари музичне г. Данијелић, за ствари техничке г. Вакановић, син банскога намесника, а за ствари драматичке г. И. Е. Томић. Дуго ли ве по Загребу говоркало о новом позоришном одбору, много ли се нагађало о члановима његовим, па на послетку „надимала се брда — родио се миш.“ Свака част и поштовање неким члановима, али ваља рећи да би за добар развитак нашег народног позоришта требало вренија јемства. — Тако „Вијенац“ а ми додајемо, да је већ једном време да и хрватско-срнско законодавство обрати своју пажњу на овај народни завод, да се не би како, у рукама бесавесних властеља, прометнуо у место за просту забаву, у — „апсепзез“.

"(Словеначко позориште у Љубљани.) На крају позоришне сезоне представљани ву још ови комади: „удовица и удовац“ шаљива игра у једном чину, прерада дра Ј. Блајвајса; оперета: „Муж пред

вратима“; и драма (24. и последња представа):

„ђурани Софија“ или „Турци код Сиска,“ Управа позоришта у Загребу беше опет тако љубазна те посла сву гардеробу за ову представу. Арије у другом чину су од Валенте, а музика од Шантела.

Драматичко друштво имало је у недељу 14 (26) маја, у дворани љубљанске читаонице, своју главну скупштину. Врста разговора: 1. извештај секретаров, 2. извештај благајников, 3. избор председника, благајника и десеторице одборника, 4. поједини предлози чланова.

МУ Зи а

(Јованка Стојковићева), отишавши из Новога (ада, давала је више концерата по неким већим српским местима, Као 29. априла у Земуну, 8. и 6. маја у Београду, 8. маја у Панчеву, 14. маја у Вршцу. Свуда су је потпомагала певачка друштва, па и од друге народности; свуда је изазивала одушевљење и поштовање према дивној уметности својој. У Београду су јој чињене и овације.

Од београдских листова не добијамо „Младе Србадије“, јер је угарским министарством забрањена за ове крајеве. Полузванично „Јединство“ пише о њој после другог концерта ово: „Наше осећаје према уметности гђице Стојковићеве изрекли смо после првог концерта. Сад можемо још са више уверења рећи, да нам тђица Стојковићева својом вештином крчи пута у осталом свету на пољу уметности. Ко год зна како је ова страна нашег укупног живота била необрађена, тај се заиста мора зарадовати кад чује, како се из средине народа диже „нејака женска“ рука, да и то необрађено поље засади цвећем, да га негује, да га сама обрађује. Тежак је то посао започети радњу на оној страни, на којој се још нико није усудио радити, али у колико је посао тежи, у толико је већа слава онима, који осећајући народне потребе, тајећи пародне умотворине, крче пут српском народном имену. И тд“ ·

А у „Панчевцу“ од14. ов. м. читамо: „У прошли понедељник давала је гђица Ј. Стојковићева и у нашем месту концерат, уз пријатељско суделовање нашег славно познатог вештака на виолини г. Драгомира Кранчевића и нашег певачког друштва. По овоме види се, даје ово вече морало бити неискавано пријатно за сваког пријатеља музичке уметности, а то се посведочило и необично многом публиком, као и ванредним одушевљењем и усхићењем, које се тога вечера свакоме на лицу могло читати. Али није ни шала/ Видети и чути гласовиту вештакињу! Нисмо стручњаци у музичкој уметности, да бисмо могли донети меродавни суд о овом концерту, али ћемо се позвати на људе, који се у томе разумеју, а ови потврђују да су егзекуције гђице Стојковићеве крунисане савршеним успехом и да је она на клавиру звезда прве величине, која, се слободно може упоредити е првим вештацима, своје струке. 0 г, Кранчевићу стоји оно, што је већ више пута о њему речено, само сада још у већој мери. Особито диван појав беше видети вештакињу и вештака заједно при продукцији; то беше за Србе реткост, коју до данас није видело српство у нашим крајевима! Публика је изазивањем, цвећем, венцима достојно наградила вештавињу и вештака“ у