Pozorište

до 276

ски за овај комад компоновао, тако лепо, да су је морали поновити на бурно захтевање, Што и други комад није тако екладно ишао као први, томе је понајвише узрок Марковић, који ни говором, ни кретањем својим није могао да буде барон Вилдељ. Сваки чав прелазио је у патетичан говор, а кретања му беху једноставна, никад у складности са речима. Ј. Маринковићка (бароница), Телечки (Кануфле) и Лукић (Јован) беху на своме месту. Добра игра њихова није дала да комад пострада са невпретне игре Марковићеве, Још ми ваља 6 хвалом епоменути и пуну укуса тоалету Ј. Маринковићке, која. је, као свагда, према улози била обучена, а овога све вечера још и два пута преоблачила,

У суботу 10, јуна гледалисмо „Марију Стјуартову.“ Тај је комад овде први пут даван, и то на потпуно задовољство наше публике, која је арену напунила, Насловну је улогу одиграла М, Гргурова, члан народног позоришта у Београду. Г. М, Гргурова, од како је не видесмо у Вуковару, јако је напредовала у представљачкој вештини: кретања су јој лепа, говор природан, а и глас јој је знатно ојачао. Њена добро промишљена и лепо изведена игра ва свим нас је задовољила. Обобито јој је добро пошао за руком призор у врту између ње и вестре јој Јелисавете, Сваки овећај, па после сваки прелаз из једнога осећаја у други беше означен и говором и кретањем и изразом на лицу као тто треба. Повле тога призора беше представљачица, бурно изазвана и цвећем и венцима поздрављена. Ј. Маринковићка била је само охола краљица, али не уједно и претварадица и увређена жена, Телечки (Лестер) и Недељковић (Мортимер) одговорили су евојим задатцима, а тако исто и други представљачи редом чинили су све што ву год могли, да представа добро испадне,

У недељу 11, јуна представљан је: При бака и његов син хусар.“ Кад би наши вредни глумци сваки комад с таком ватром

и вољом приказивали, као овај, то би еве наше предетаве ишле као да ву „намазане,“ Истина, да и овај комад не иде више онако добро, као што је ишао, док је Букала повојни Маринковић, а Ленку Д. Ружићка представљала, али ипак нема му ее много приговарати, Телечки био је онај исти чича Мија као и пре, дакле да не може бити бољи, дорић је као Црвенко вам себе надмашио, Л, Маринковићева имала је и сада дивно изведених момената, као у призору с оцем где му казује да не ће поћи за арендаша,

алиће тек онда потпуно ваљати, док целу

улогу једноставно изведе, а то ће бити чим је више пута одигра, Лугумерски, глумац са београдске позорнице, предетављао је Лацка, али му на игри не могосмо приметити, да београдска позорница, као што неки веле, од еваког, па и лошер глумца, прави одмах и вештака, Суботић (Букало) ил, Телечкова (Ленка) чинили ву све што су год могли, али ми за то опет не могосмо заборавити Маринковића и Ружићку. Још од А, Телечкове као да ће се моћи истесати Ленка, ал од Суботића Букало тешко, Рашић је и опет био, као што га је неки критичар у вашем листу назвао „његово величанство Никица никицисимуб;“ играо је за децу и за галерију.

У уторак 13, јуна даван је: „Млетачки трговац.“ Л. Телечки као Шајлок им, Гргурова као Порција развилу су тога вечера своју лепу представљачку вештину на потпуно задовољство публике, која им је игру допадањем пратила, И игра њихова, а и цела представа испала би много боље, да ве није у трећем чину подигла граја око арене у врту. Та граја трајала је више од по свахата, а постала је отуда што је много труда и времена стало, док је светина у врту похватала и повезала неке лопове, у којих ву нађени неки украдени сатови и револвери и друге неке еправе за обијање

| и пробијање врата и брава,

У четвртак 15, јуна: „Тамница.“ Ова шаљива игра одиграна је добро. Тетечки је