Pozorište

Ре

'

име А

6

Шта да се ради, приповетка о новим људима, од Чернишевскога. Део први. Цена 6 гр.

Други део Логике, по ДЕ. 6. Милу, од А. Васиљевића. Цена 4 гр. (40 нов.)

Демократија у Америци, од А. Токвиља, с Франпускога превео Настас Петровић. Нрва свеска, од 24 табака, изаћи ће с концем јула, Цена 10 гроша (1 Фор.) Ово је дело награђено из књижевног Фонда И. Коларца.

Изашла, је 19. књига Нада јаивозјауепзКе акааехацје. Стр. 208. Садржај: 1. Ботаничке пртицен додаци к Флори хрватској од Л. Вукотиновића. 2. Механичка теорија о топлини, од дра. Шубића. — 3. Допуне и исправци ва старију повјест хрватску, од дра Фр. Рачкога. — 4. Наравословне пртице са сјеверно-источне обале јадранскога мора, од Сп, Брусине. — 5. 0 првим годинама Душанова краљевања у хронолошком погледу, од И. Руварца. 6. Извод из записника. — 7. Четврти извештај о сабирању правних обичаја. — 8. Књиге, које је академија примила. — Таблице, к расправи 0 отори и к расправи дра Шубића.

У Берлину су изашле две књиге, које се тичу Руса, а по њима и осталих Словена: Пје гизувеће Пиетафиг пла Туап Тигвепјеу, уоп Оно СЛавап (УегЈак беђтћает Раејећ), и Тећтвапо дет тизавсћеп Зртасће, уоп Апс. Вонг. (Е. батлег), по Робертсоновом методу, четврто, прерађено и веома ноправљено издање, Издања српског ученог друштва, у Београду. Орган друштвени зове се Гласник, којега је до сад изашло 33. књиге. Цена свакој књизи 6 гр. (чаршијски грош вреди колико наш десетак, то јест десет новчића), Ко купи више од једанавст различних књига Гласника у Један пут, добија, сваку по 4 гроша.

Од Гласника нема више на продају ових књига; 1,2, 8, 9,10, 1 и 18.

Остада издања друштвена јесу:

Грађа, за историју српскога народа. Гласник другог одељења, књига 1. Протокол шабачког магистрата (5 гр.); књига 2. Споменици о Стјепану Малом, исписао 6. Љубић (5 гр.) Деловодни протокол Карађорђев (8 гр.) — Српски споменици из дубровачке архиве, преписао кнез Медо Пуцић, свеска 1. (12 гр.) свеска 2. (8 гр.) Асја атећла уепен, књига 1. и 2. (24 гр) — дд Д. Аврамовића: Опис српских древности у Св. гори (4 гр.); Света гора са стране вере, уметности и повеснице (4 гр. — Преписка- Венедикта краљевића о унији (2 гр. — Грбови српских земаља, нацрт М, А. Симића (4 гр.)

Књижевно-историјског садржаја. Српска библиографија, од Ст. Новаковића (20 гр. — Богомили,

од дра Б. Петрановића, (8 гр.) — Мисли о важности, правцу и средствима за унапређење књижевности српско-хрватске, од Одг. Утјешеновића (5 гр.)

Наука о језику. Српска синтакса, од ђ. Даничића (24 гр.)

Народне умотворине. Српске народне приповетке, скупио В. Врчевић (6 гр.) — Српске народне игре, описао В. Врчевић (2 гр.)

Проучавање народа. Предлог за изучавање живота народа српског, од А. Чумића (2 гр.) — Географијско-статистични речник Србије, од. Гавриловића (6 гр.)

Историја просвете. Историја умнога развитка у Европи, написао Џ. В. Дрепер, с енглескога превео Мита Ракић. Први део (12 гр.)

СОВАШТА.

(„По божијој милости“) има у Европи 18 владара, за које плаћају народи годишње 206 милијуна Франака, (сорината „шајна“); то долази на дан 568 хиљаде Франака. Како је државном сабору у Бечу предложено да повиси „цивилну листу“ (плату владаоцу)., не ће бити с горега да прегледамо доходе већих држава европских упоредо са цивилним листама њихових владара.

државни доходак цивилна листа,

Аустрија 206 милијуна 6,500.000 Енглеска, 423 за 3,300.000 Немачка (сва) 2007 и 13,000.000 Русија, Аоба 6 11,000.000 Италија 220) . 4,500.000 Турска 80 а 6,700.000 Француска (под Нап.) 406 М 10,000.000 Швајпарска 142 :.# 3,500.000

А савезне државе у северној Америци плаћају своме председнику годишње само 25.000 талира. (Голубиња пошта.) Последњега Француско-немачког рата служише се много голубињом поштом, да шаљу листове из опкољених места у друга. За, то ће сад по западно- немачким тврђавама да уреде голубиње поште. До сад су зато одређене ове станице: Колонија, Мец и Страсбург, а доцније ће бити и у Торуну, Познању и Краљевцу. (Расправа у цркви.) Једне недеље пувте св у разговор две суседе у берлинској цркви управо онда, кад су велике оргуље страшним својим звуцима све у храму заглушивале. Да би се могле разумети, морадоше суседе гласно викати, да би барем у неколико надјачале глас оргуља. Али на један пут пређе оргуља из најјачега у најтише свирање, а суседа, не опазивши то, у свом гласном говору повиче кони на ухо, али тако да су еви у цркви могли чути: ја их КЕ печем на масти.“

Издаје управа српског народног позоришта.

Српска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1872.