Pozorište

МУ МОМА

малих домаћих школа недају нам свуда. Истинита, је она реч: „Правица је основа државама.“

(Америчке новине) „Ууеекју Ттаде Стсшат“, што излазе у Новом јорку, говоре у своме последњем недељном листу о новим установама у Немачкој, које се тичу штампе и књижарске радње, па хвале особито књижарску школу у Липисци. Тако исто хвале и штампарске школе у Немачкој, особито дну у Отутгарту, упућујући при том на скорашњи састанак немачких штампара и ливаца слова, у Ајзенаху. На послетку амерички часопис означава, Шулцев овогодишњи Адресни календар немачких књижара као праву угледну књигу те врсте, без које не може бити ни један човек од струке.

(Немачко царство) има 60,000 малих школа, у којима се уче 6 милијуна ученика. — Гимназија, има по Немачкој 880, малих гимназија 214, реалних гимназија. 14, реалних и виших грађанских школа, 483. Свега Ђака у тим средњим школама има 177,400. Универеитета има немачко царство 20, са 1624 учитеља и 15.600 ученика. Политехничких школа броји 10, са 360 учитеља и 4500 ученика.

Немачки универеитети походе се овако: Липиска 2315 ђака међу њима, 1404 несу Сави. — Берлин 1990 Ђака. — Краљевац 549, међу њима 35 несу Пруси. — Тибинген 798 Ђака, међу њима 280 туђинаца. — Хајделберг 341, међу њима 688 туђинаца. — Гетинген 871, међу њима 217 туђинаца. (Немачке женске новине Базар.) Те врло добро уређиване новине прешле су у руке неком деоничарском друштву, и имају сад 1!33:500 претплатника. После полугодишње радње подељен је међу деоничаре добитак од 72.460 талира.

НЕКР0ОЛОГ.

(Др. Димитрије Деметер), секретар у миру пређашњега намесничког већа, многовзавлужни књижевник и зачетник хрватскога народног позоришта, умрђо је у Загребу 12. (24.) јуна. На, позоришној згради вила се због његове емрти црна застава, и одтођена, би представа народне опере „Љубав и злоба“.

Деметер је рођен 9. (21.) Фебруара 1811. у Загребу, ољ православних родитеља. Свршив гимназијске науке у Загребу, Философске у Грацу, а лекарске у Бечу и Падови, постане 1836 доктором лекарства, баш у оно време кад Људевит Гај беше високо подигао народну заставу. И Деметера усхити идеја народне обнове, те са красним способностима ступи у коло тадашњих младих бораца. Писао је ова дела: „Љубав и дужносл“ и „Крвна освета,“ драме, године 1888; „Теута“ трагедија, 1844; „Љубави злоба,“ опера, коју је Лисински ставио у музику, 1845; либрето за другу оперу „Порину“ и шаљиву игру „Стари ашикџија“

Много је помагао издавање драма. У „Тађоги 1отоКала Шизкова Каланма“ (1841 — 42.) изашли су од њега ови преводи: Обаларова кћи, Хедвига, Хрватска вјерност Здаручникизаручница, Лудости лудорија, Енглеске робе. — Године 1840. постави га одбор Матице илирске за управитеља народног позоришног друштва. Као таки превео је више драма. Допније је штампом издао Пропаст царства српскога, превод е немачкога, Песник је радо боравио у народној прошлости, која му даваше предмете за његове умотворе. (сим драма написао је лирско-епску песму „Гробничко поље“ штамнану 1842 („Којо“ ев. 1); даље, историјску приповетку „Отаци син“ и ове приповетке: Иво и Неда, Метеж, Једна ноћ.

Уређиваше неколико година Папјсп, почев од године 1839; уредио је два течаја забавника, Т5Кте; године 1848. беше издавач листа „опазјаулзеће Дејта)“ 1849. беше члан одбора за правно-политичку терминологију; од 1856. уређиваше неколико година званичне ХМагодпе поуше. После 1860. писао је позоришне критике, а 1870 уређивао је белетристички лист Нгуазк зоко. — Године 1861. издао је превод песама Јелачића бана.

Ево у кратко преглед његове обилне књижевне радње, која Деметера ставља међу најзаслужније наше писце; нарочито једна струка нашега душевнога живота, народно позориште у Загребу, има много њему да захвали за свој данашњи развитак. Хвала му натруду! Слава спомену његову!

КЊИЖЕВНОСТ.

У Новом Саду изашла је књига Србија на Истоку, од Св. Марковића,

У Пешти је изашао: Дечији свет, свеска, прва „Венац несама за малу српчад“ у другом издању (20 н.) — Свеска друга „Слике и прилике за одраслу српчад“ (40 н.)

У Пешти је изашао угледни број: Српски Лојд лист за трговину и трговинске одношаје. Излазиће сваки дан осим понедељника, почев од 10. јула. Цена тодишња 12 Фор.

У Вуковару ће издавати и уређивати технички часопис замушкомн женско оделд, Српски Помодар, са прилогом слика и нацртаних кројева новога ношива, — Сава П. Лазић, кројач. Годишња, цена 6 Фор.

У Београду су изашле ове књиге:

Друга књига Историје свега света од Стојана Бошковића.

4 о Е