Pozorište

у

и

Теодора (јетко.) Ја те молим а ти ми се ругаш.

Добро, а ти сада разабери друго: Ја ти заповедам, да ме пустиш,

Стеван, Ене» . Теодора. Не уехтетли, твоје јогунство етаће те Тлаве; ја сам —

Стеван.

Ти си, ја већ видим, рано Већ попио мозак,

Теодора, Голобрадо дере Прођ' се пусте шале — ја сам дете — дете Грчког цара : дршћи испред мене — робе. —

Стеван, Ха, ха!

Збиља, зар се људи овде у Бугарској Са буником хранед Де да видим, није 1 Како тај конопац превећ етегнут те ти Мозак притиснуо, — јер ми нешто смешно (Гледа јој у руке). Ту исприча — па све — на ште срце — ха, ха

Теодора (тихо).

Ух дедаче! Што ћу

(а овом живином 9 (Јасно.) Добро, ја Ћу остал“ Само зато, да се с твојом главом дома Вратим, несретниче,

Стеван, Не бој ве, та ова Моја глава није од купуса, да је Реже свака кеба, —

Душан (улази).

Добро краљевићу Те ви дошо. Овај, од како је ушо Овде ваздан снева, — као да је: манит, Чае војвода, час је царско дете; сад би Умако, сад опет хоће да остане Да ми скине главу. Боже вељи, чудни Људи по Бугарској живе!

Душан (тихо). Шта је овог Варају л ме очи» Теодора. (Теодора угнутом главом мучи).

Душан (тихо).

Што ћуз Крв ми се већ мути по жилама, гледећ' Ову гнусну жену, (Јасно Ко ви ти делијо Што допаде данас српског ропства,

282

ит

Теодора. | Ја сам

Дете оног оца, кој те на рукама Одржаво онда, кад ви подивљачен У Цариград ушо, знаш сад ко сам 2

Душан. Не знам, —

Теодора. (ад ћеш знати, Ја сам Теодора, Гледај Твом робу у лице, па ћеш веровати, Стеван (полугласно). Џомоз Боже зољи у туђој кошници!

Душан, Ја у твоме лицу читам разуздану Мржњу. Хоћеш ваљда, да те с' тога признам да грчку кнегињу Ја познајем ону Чије име сада ти спемену; али Ја не мислим да је тражим за табором Бугарскога краља, са мачем у руци.

; Стеван (све тако).

Красан војник збиља: ако бу сви такви Скоро ће се царека земља заљуљати,

Теодора. Горд си превећ кнеже; занела те, видим, Варљива победа, Сломиће ти царска Рука гордост,

Душан,

Неће, док Србију снажи

Божја милост,

Стеван. И док уз Бугарску стоје Овакви јунаци,

Душан, Мучи. 4

Стеван.

Право велиш Краљевићу, није са женом дивана,

Теодора. Шта си наумио са мном, де да чујем;

Ва сад видим, да сам мета сулудастој Шали твога слуге,

Душан, Ал уједно предмет Мога сажаљења, Теодора. Ја нетражим твој (ажаљење! Само оно изискивам,