Pozorište
1
за разум и срце, од др. Ј, Стејића, књига четврта, (10 нов,) — Српска пчела за г. 1522, од П. Отама-
товића (10 нов,) — Млади мудрац. с мађарскога. |
превео Субота Младеновић (10 нов,) У Новом Саду изашао је из штампе други део
латинске граматике „Синтакса“ од дра. Јов. Туро- | мана. Ова је књига штампана о трошку Матице |
српске. Цена јој је 1 Ф. а. вр.
(Летопис) Штампа се 114. свеска Летописа и | биће готова до главне скупштине матице ерпске. |
Ове године ући ће у штампу и 115. свеска. —
У Новом Саду изашла је четврта свеска зборника позоришних дела у којој је штампана „Краљева сеја“ од дра. Милана Јовановића.
Славенску библиотеку у Одеси умножио је ондашњи професор Др. Богишић за 698 различитих дела словенских. Од ових дела поклоњено је 282, а купљено 416, међу којима налазе се 10 драгоцених инкунабула, (књиге из старинских штампарија) које је др. Богишић купио од удове Вукове у Бечу. И галерија портрета знаменитих Словена, умножена је за 203 комада. До сад има тај словенски завод 3002 књиге, 542 потрета и 130 других слика.
У Загребу код Хартмана изашла је „Песмарица за дјецу пучких учиона“ једна збирка првених песама, које је саставио Рубетић.
Скоро ће нзаћи у Загребу „Здравствословље“ за народне школе, узрађено по проф. Боку. Ова књига може се наручити код уредништва, „школског пријатеља“ и у књижари Хартмановој. Цена је 50 н.
У Задру штампа се у штампарији народног листа, |
књижица гласовитог Жисије-а, коју је превео Ј. Бјанкини, (ву књижицу штампа матица далматинска о своме трошку. –
Изишла је у Загребу „Аркива за повјестницу југославенеку“, књига ХГ. уредио Иван Кукуљевић Сакцински. Ова књига садржи два, самостална историјска састава. Први је „Банословље“ Јовипа Микоције, (рођ. 1734 умро 1800), други је полемична расправа уредникова у коју годину спада даровница хрватског војводе Трпимира, Остали део књиге садржи одговоре на поједина питања историјског друштва, и међу овима је особито занимљив чланак „Жидовске куће у Жумберку,“
У Букурешту излази сад сваких 14 дана једна свеска „Анала“ на романском језику.
У Харкову прометнуто је ове године на пазару око 15.000 књига, у вредности од 5000 рубаља.
СВАШТА.
(Становништво Русије.) Руска: држава броји 517,
милијуна душа, и то 37 мил. Великоруса, 13 мил.
288
Малоруса, 37, мил. Пољака. Немаца има до 1 мил. од којих на Пољску долази 240,000. Јевреја има 2 милијуна.
Париз је имао год. 1866. 1,799.980. становника; данас има само 1,794.380. Становништво је дакле опало за 5600 душа,
НЕКРОЛ ОГ.
(Александар Феодоровић Гиљфердинг) врсни пријатељ словенске заједнице п заслужни књижевник руски, који је у нашем свету уживао толемо поштовање, умро је 2. Јула у Каргопољу, у олонечкој губернији, где је био дошао да прикупља руске народне песме. Овај знаменити историк словенски родио се у Москви год. 1881 где је по свршетку свеучилишних наука под Бодјанеким год. 1858 постао професором словенске Филологије, Касније је прешао је у дипломатску струку и био је за то време један од најзнатнијих публициста руских.
Као филолог издао јејош год. 1858 у Петрограду више расправа о сродетву словенског језика са санскритским и о одношају словенскога језика с другима сродним језицима. За тим је штампао год. 1854 у У свесци Етнографскога зборника извештај свога истражног путовања на доњој Лаби и на балтичком мору. Год. 1855 изда у Москви писма о историји Срба и Бугара и дођезатим у Сарајево као конеул руски. Бавећи се овде, пропутовао је српеке пределе на балканском полуострву и на-
| писао своје знаменито дело: Босна, Херцеговина и
стара Србија (1859). Као политик огледа се ГиљФердинг у своме делцу: Угарска и Словени (1860) и у многим чланцима што је доносио „Дењ“ за време пољскога устанка године 1868. Пошто је неколико година радио у одбору за реформе у Пољској изда год. 1870 у „Вфетнику Европе“ своје две знамените историјске расправе о времену доласка Словена у Европу и о древним насеобинама млетачких Словена уз северну обалу јадранског мора. С тим расправама хтео је вредни писац да одпочне велико дело своје о старим Словенима. Последње време провео је Гиљфердинт с прикупљањем руских народних песама у олонечкој губернији ни у томе сустиже га смрт и покоси галу најлешшем добу, и у пуној снази. Пошав из Петрограда 20. Јуна разболи се па путу од тифуса и умре после седмодневног путовања. Руска је књижевност изгубила свога изврсног радника а цело Словенство свога пријатеља. (лава успомени његовој!
"У Кракови умро је Хенрик Сухецки, професор словенске Филологије на универзитету краковском Он је написао многе расправе из Филологије.
Издаје управа српског народног позоришта,
)
===
Орпска народна задружна штампарија у Новоме Саду 1872.