Pozorište
ланац
303
_)
Овом приликом саопштавамо својим читаоцима |
и неке црквено-статистичне податке, који ће их може бити занимати. Године 1715. основане су у Новом Саду ове српске цркве: успенска, николајске, јовановска и ченејска; године 1740. саборна; године 1746. алмашка и јерменска; године 1868. павловска на гробљу, — Први владика бачки био је Јевтимије Дробњак 1695. — Сириг је купио Ви-– сарион Павловић 17830.
НЕКРОЛОГ.
(Петар Прерадовић) умрљо је 6. (18) августа у Фарафелду, а погребен је 9. у Бечу. Молба пееникова, мајци домовини:
„У свом пољу дај ми гроба,
Својим цвијећем гроб ми кити“, није се дакле испунила.
Покојник беше рођен 6. (18) марта 1818. у Грабовници, у ђурђевачкој пуковнији, од православни родитеља. Ниже је школе учио у Беловару. Године 1830, по емрти очиној, узеше га као оициреко си-
роче у војничку школу у Винер-Најштату, где је |
био први у науци. Изучив војничку школу постаде |
1888. поручником у војсци. Бавећи се дуго у ту- |
ђини, заборави свој родни језик, и дошав кући |
није знао говорити са својом рођеном мајком. То
та је тако болело, да је марљиво стао учити свој |
матерњи језик.
Писао је испрва и немачке песме, али се на
скоро поврати своме народу. Године 1843. преместе га у Далмацију, где је написао прву песму својим језиком: „дора пуца, биће дан“ (у „Зори далматинској“, којој је после био сурадник, а писао је касније и у Гајевој „Даниди“ и у „Колу“). Године 1846. изда своје „Првенце“, којима, се на далеко беше прославио. Године 1851. изда своје „Нове песме“, нови доказ свога великог песничког дара. Ко не познаје његових песама : „Мируј, мируј, срце моје!“ „Путника,“ „Дједа ин унука“, „Косово“ и многе друге Осим тога писао је у Невен, Лептир, Наше горе лист, Славонца, Вијенац, Тисућницу, Вијенац уздарја А. Качићу, Гла– соноту и Низ бисера. Написао је текст за јуначку оперу “ Владимир и Косара,“ и драматисан еп „Краље-– вић Марко“ Најпосле много се занимао тим, да из народних песама састави еп „Краљевића Марка.“
Пре 1848. буде премештен у Италију, где постане стотиник, Касније дође у Загреб за побочника Јелачићу бану. Године 1852, постане тисућник, 1858 потпуковник, а 1859, у италијанском рату, — пуковник. Шре неколико година постаде ђенералом и би му повраћено угарско племство; али све те части нису у њему потресле верност према своме народу.
Сабор у Загребу, частвујући спомен песников, устао је са својих седишта, кликнувши у три маха: „слава му!“
Покојник је један од првих песника српско-хрватеких; он је својим песмама заодео славом и себе
| и народ, који за њим искрено жали, али ће му н
сачувати вечно и неизгладиво славан спомен.
КЊИЖЕВНОСТ.
У Новољ Саду је изашла: „Народна медицина у Срба“, од дра Владана Ђорђевића. Прештампано из Летописа 114 (за годину 1872). Велика 8-ина стр. 80.
У Панчеву је изашла: „Јестаственица за школу и домаћу наставу (по Гертнеру)“ израдио М. 1. Фрачковић, народни учитељ. Цена 25 нов. у
Од 1. октобра почеће у Зељуну излазити школски лист под именом „Учитељ“. Цена је на годину само 2 Фор.
У Београду је изашла „Маркова Сабља“, алегорија у два дела, написао Јован Ђорђевић. Цена 30 и,
Даље је изашло делце „Санитетски послови у Србији“, од др. Владана Ђорђевића. Прештампано из „Истока.“ На 16-ини стр. 69, са шест инџинијских скица о београдским болницама.
(Школске књиге у Србији.) Првоза основне школе: Штица велика (16 гр.); Штица мала (7, тр.); Буквар. 1870 (1 гр.); Словенски буквар 1871 (7/, кр.) (рпска граматика, 1870 (1 У, гр.); Чемљопис 1870' (1 гр); Земљопис Србије и Турске, 1871 (17, гр.) Прва знања, 1870 (19, гр); Српска историја, 1869, (2 гр); Црквена историја, 1870 (1 гр.); Катихизис, 1870 (2 гр.); Молитвеник, 1869 (17, гр.); Рачуница, 1870 (17,); Писмени састави, 1870 (17/,) ; Читанчица, уз буквар, 1870 (1 гр.); Прва читанка, 1870 (2 у тр.); Друга читанка, 1869 (27, гр.); Трећа читанка, 1869 (4 гр.) Таблице за краснопис (12 гр.)) Шпартаонице за краснопис (17, гр.); Шрегледалице лепог писања (4 паре); — књиге за учитеље основних школа: Историја педагогије написао М. ђ. Милићевић 1871 (9 гр.); Наука о васпитању; по професору Рику и другима, од дра Д. Матића, део први: Преглед историје васпитања, 1866 (4 гр.), део други: Васпитање мале деце, 1867 (6 гр.); Наука о васпи– тању од дра М. Ружића, (Розена,) 1867 (3 тр.); Практична. рачуница за учитеље, од Милована Спасића, 1858 (17, гр.); Практично предавање из рачуна, од Стевана Д. Поповића, три књижице, 1870 (5 гр.)
Друго, књиге за средње школе: Алгебра, 1863. (12 гр.); Атлас уз јестаственицу дра Вука Маринковића, 1852 (10 гр.); Ботаника, од Јосифа Дусла, 1869. (2, гр.); Буквар латински, 1862 (17, гр.); Буквар немачки (друго име: Практично настављење у немачком језику), 1870 (7 гр.); Буквар
)