Pozorište

вн ~ Ф у НОВОМ САДУ У НЕДЕЉУ |. ОКТОБРА 1872, ==

– Б

________| _______--- у

ђ

„> паљан Ур 2 пи Це -+ ГОДИНА |, # АЗОРИШТЕ · БР0Ј 70, со“

ове УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

; мат 5. = старе ИЗЛАЗИ ДВА ПУТА МЕСЕЧНО НА ЦЕЛОМ ТАВАКУ. — стоји ЗА нови бАД 30, А НА 0ТРАНУ 40 нов. мЕДЕЧНО. ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 3А жиг СВАКИ ПУТ.

МАКСИМ ДРНОЈЕВИЋ р 13

_ Трагедија у 5 чинова, с певањем, написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Макена.

(Овај је комад приказиван први пут у Новоме Саду 30. јануара 1969.)

ере ИЕ и -——

о бав-ве=——=—— —===осо Б Е:

Бе Дужде од Млетака, дорић. | Јован, капетан, иванов синовац | = Јовановић. Ђорђе, син му. Ружић, _ | Илија Ликовић т = Лесковић. Анђелија, кћи му. о Максимовићка. | Милић Шереметовић о · а Лугумерески, Филета, удовица дуждевог сина Ј Ђура Кујунџић 2 Петровић,

Марка . ј Ј. Маринковићка, | Надан Бојимир : а Суботић. Иво Црнојевић. Маринковић. | Радоје, Прногорац рафа еља Иличић. Јевросима, жена му. Д. Ружићка. | Прва образина. Лесковић. Максим, син му Телечки. | Друга обравина, Лугумерски Милош Обренбеговић Недељковић. " Виноноша, Хаџић.

- Црногорци, Млечићи, образине, сватови, слуге. — Збива се у Млецима и у Црној Гори.

ћ

кренула леђа прозору. Филета. Да благо мојој заовици сад Кад има каде вести по небу ! Парастос је заречен за, сутра:

Извезен донде треба да је лик! Прионви де! Ти вањаш, — Шта ти је

Анђелија (тледа небу).

То питај оног, што је наслико ПА ђерђев онај грдан, висоћ, плав, дракожичан сунчана лика вез:

Ја не знам шта ми је!

Филета, Покаж' ми рад! (Шрихвати од Анђелије ђерђев.)

а

ПРВИ ЧИН. Шта видим» Калпак, перјаница, гуњо _ Црногорац, убица, — Максим» бОв! ПРВА ПОЈАВА, (Баци ђерђев на под.) Анђелија и Филета седе, за ђерђевон; Анђелија | () сррнавко и несмисленицо! гледи кроз прозор како се рађа сунце, Филета је о- 5

Братовљев треба за парастов лик Да блудна кћи извезе у спомен,

А она мрчи црно страшило, Убијцу му, крвника Максима!

0х, срам ти, еестро, сврам ти заове! Оелепила, да Бог да, за ово!

Анђелија, „ дар Максима2 Па све је једно то! Филета.

Све једно тог Покојни Марко мој,

Мој дични муж, твој на срамоту брат, Све једно он и Максим неерећник» | Ове једно тог дх, не би л дао Бог! У место Марка, он би труно бар, А Марко био место њега, жив! “|