Pozorište
Не могу да се срдим на Одедо је на њему максуко, Што му је ваљда изубшено дао. (Максиму) Хајд" иди, синко, што си се препао 2
Максим (полазећи.)
Да идем тужан, куда и камо!
Из овог"тела само одлазим! (Руком на ножу.) И Бога ми, још једна само реч,
Још један позив само, ево ме!
Да идем Богу на истину сад,
А ово тело, своју црну лаж,
Да оставим још незнајућем јад!
Иво (седне разузурујући се.)
ч0х, дете моје, рано Максиме, _ Радости моја, јединчету мој!
Да једините теби радости!
Док вамо дође, ступи преда ме, Па запита ме, како бабо мој» Па како пут па кака провидба» А ја му кажем, сине, на ноге! Одводи снаху, теби невесту, „Лепоту прву свога времена,
А племе вредно твога племена,
· Српска народна позоришна дружина кренула се 3. октобра о, Г. из Митровице на пут, и тај исти дан касно у ноћ стигла је у Панчево, где је 3 октобра почела
_ давати представе. У . Панчеву се бавила од 3 октобра до 23 новембра и за то време приказивала је 27 пута. Осим тота приређено је 20 новембра у корист народном позоришту „Село“ с програмом каквог још није било у Панчеву. Ево тог програма: 1. „Омева еловенских песама,“ од А. Милчинеког, свира свирачки збор српеког народног позоришта, — 2, „Словенска химна,“ од Д. Јенка, пева мушки збор панчевачке српске црквене певачке дружине, — 8, „Морнарска песма,“ од Ивана Зајца, пева уз пратњу свирачког збора позоришног Л, Хаџићева, члан срш, народ. позоришне дружине., — 4. Говори А, Хаџић, пр. управитељ срп. нар. позоришта. — 5, „Српске народне песме,“ пева уз Пратњу евирачког збора позоришног А, Телечкова, члан српбкб народне позоришне дружине. — 6. „Пастирска песма“, од Хорејшека, певају уз пратњу свирачког збора позоришног Ји
а
Б. Хаџићева. — 7. „Баук“, од Шуберта,
|
~ 338 ~
Чувену ћерку дужда млетачког,
Најлепшу љубу, најмилоснију ::
Анђелију, море, Анђелију!
Да радости, да силне радости
Обавуће ми руке вузама,
Онијен ће ми пасти на груди,
А ја, а јаг 0х, шта ћу! — Море, хеј!
Ти још не оде звати Максима 2 Максим (за себе.)
Анђелију! — Анђе — — Анђедију!
Да ж уво чуг Да л око угледа 2
Их осетише уста вакву сласт,
Што опија сва редом чувила, | Да не схваћају још: је д истина2!
Иво.
| Зар још не оде2 Трато ниједна! | Ил овај чав да идеш звати га,
Ит овај чав (вади на) биће ти последњи,
| Из св места сад ил с места никада,
| | |
јевросима улети циком, Јевросима, .
Не за Бога, не удри на Бога! (Заклања Максима).
(Наставиће се,)
ов а А ~. ——
"СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
пева уз пратњу свирачког збора позоришиот А, Сајевић, члан загребачке народне пдз, дружине, — 8. „ђивча“, од Кришковсвога, 35 мешовити збор удебио Л. Лжичар, певају Л. и 6, Халаћева, В, Марковић и М. Станчић, чланови срп. народне поворишне дружине, — 9, „Пресретна пастирка“, пева уз пратњу свирачког збора позоришног Љ. Зорићева, члан врпске народне позоришне дружине, — „у бој“, од Ивана Зајца, пева мушки збор српске панчевачке превене певачке дружине, — 1, Увод у оперу „Виљем Тед“, од Росинија, свира, свирачки збор срп, народног позоришта, 12, „Љубав није шала,“ Шала у једној радњи, по туђој мисли написао А, Хаџић,
Део овај протрам изведен је тако тачно; добро и лепо, да публика није могла за доста изјављивати своје допадање, признање и захвалност на пруженом јој ретком уживању. Много штошта морало се поновити на бурно захтевање,
24. новембра кренула се позоришна дружина из Панчева на пут и стигла је у Н, Сад 25. новембра у вече, Представе у Новоме Саду моћи ће се давати тее за једно