Pozorište

- У НОВОМЕ Пи У СУБОТУ 16. ПН 1872. -

> ПОЗОРИШТЕ а

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — (този зА нови сад 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА ЖИГ СВАКИ ПУТ.

МАКСИМ ЦРНОЈЕВИЋ.

Трагедија у 5 чинова, с певањем, написао др. Лаза Костић, за позорницу удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића.

(Наставак.)

ОНЛОВИ РОА А ИЕ ОИАОЕ

Јован Капетан. На чела мога сјајном накиту, Шта рече Иво, да ли попусти 2 Не морите их таким теретом ! Да л одби војводу господар љут, Показујем се данас пред вама •биновца ја ли благ се сећа стриц» К'о бабајка кад мртва износе

Пред винке му, пред јадну сирочад, Под накитом најлепше влаве му, Да последњи целивају га пут,

Већ погледајте овај стари мач,

До деснице што моје дотраја,

Да свине једном љагу косовску;

Кујунџић, Мој пашњак хоћу вилом узапћен, И на пашњаку стоку богату, Ни разговора нема без тога Ни једног пеа за свадбу млетачку !

Ликовић, Па реците да л већма претеже Да л пушта мога вина Тодора На острици му муке моје ков, Из тамнице четворогодишње» Док извојева помоћ млетачку

Милић, На косовевога нашег душмана,

Ит већма бије српско око вам ба врха мача речи ерпеке сјај, Што Дужду дадох у замену јаг

Ја данас чекам смртну пресуду На Тодора крвника вина мог!

Кујунџић, И прије но што јунак допустим Ал ево га, јест, заиста је он! Да на том мачу реч заБрђа та, Ма глете браћо, гле'те гоеподо! Преживим црни српске вере срам Са степена се сад баш силази! И латинеку на Србе поругу: Милић, · Саломићу у груди своје мач, Јвет он! Па како дивно прерушен! Да својом крвљу вашу оперем, На глави му је круна балшина, У грудма да ми вера иструне, | А о рамену самур-долама ! у мени вера, а у вери ја! : | Још никад Иву тако не видех! Ја изговорих, сад изберите: Кујунџић, Ихт наследници клетве косовске,

Поштења врпеког отметничка Ерв, Убице седог бранитеља свог Иг та имена сад изберите,

Нек не мисли баш он, нек не мисли, Показаћу му, да сам јунак ја!

Јован Капетан, Ил десницом на мачу балтшином, Узми све на ум, ђуро, ево га! Избавитељи вере србинске, Иво Црнојевић улази у свечаном накиту; сви се И косовске Ервници невере! клањају, Кујунџић најдубље, Ја изрекох, (Дрљећи прса и пружа мач.) Иво, Не морите суморних погледа А ви изберите!