Pozorište
п. Маска. Мене мори успомена, успите ми пет легења! Виноноша (сипа ну.)
Да је јадранско море вином наливено, ти би га е твојим успоменама за годину дана обушио, те саставио Венецију е Црном Гором, па шта тек онда, кад би ти била навек пред очима»
п, Маска. Онда би тек отепавао мамурлув!
Кујунџић, Еј, Надане, Надане, добро ти мени рече! Ђуро, важе, Ђуро, заволећеш ти Млетке ; разумем те сад!
Радоје (за себе.) И заволео ви Млетке заиста; јер морада те
је Дужде купио за волове, кад заборави тако стоку своју, и свој пашњак, пашче једно надувено! Кујунџић,
Весело сватови! Сећајте се Црне Горе, ако ћете да се празни легењи сете вас! (Црној Маски) Хеј ти црњаче! Ти мора даве понајчешће сећаш Црне Горе, кад ви се тако удрнио и угор-
дио и опет не видим да пијеш, већ удивио се |
ту ко Иво, па ни да би беде, ни да би на бело! — Успите Иви нек: пије!
1. Маска. Јес, бога ми, кети Иво! Што не пијеш Иво
Црна маска. Што сте кукавице !
авио оне палати
ГЛУМЦИ У ДРУШТЕНОМ ЖИВОТУ.
ИСТОРИЈСКА ОТУДИЈА.
(Наставак из броја 77.)
Из неких места у шекепировим сонетима дознајемо, да је и он сам глумачки живот сматрао као понижење:
„Тек твоја љубав жиг ће збрисат моћи, Ког ми простота удари на чело!“
Истом кад се одрекао позорнице, нашао је у грофу Саутемптну пријатеља и добротвора. „Глумачки бич“ од Шрина, који је штампан у Лондону год. 1688 донео је са собом то, да су се доцније у време пуританаца затворила сва позоришта, Глумци скоро листом примише службу у војсци Браљевој, нашавши смрт на бојишту, што је заиста племенита појава; па премда су неки, који у боју не погинуше, после 30 година ипак смели глумити, и премда је принова књи-
Кујунџић,
Ха, ха, ха! Чисто ме уплаши, исти ивин глас, ивино грло, само што је ивико грло бувље: боље пије него ти! Па као за што емо кукавице, брате црњаче 2
Црна маска.
У место да отерате Иву у Црну Гору, чопорите му се за леђима као пашчад;а он вам седи за вратом, може вас кренути куд годму је воља. Ни на очи му не емете, камо ли у очи, за то сте кукавице!
Кујунџић, Коз Ја не смем, Чусте ли га јунаци» Не смемо, вели, Иви на очи, Црна маска, Ако сте људи, ајте одмах сад! да мном! Бујунџић., да њим, јунаци! (Сви пођу за црном маском; кад дођу до шаторских врата, црна маска баци образину и плашт и укаже се Иво Црнојевић.) |
Иво, Пред њиме сте! Ко тражи Ивана»
| (Сви поклече.) || | Пудљивци подли, пашчад лајава, | | Туђинства скотеки њушкајућа траг! | | Потрагуше и обипражине !
' Од поспаса ва кужне трпезе
| Неокушљиве огтризотине !
| Потражисте д гаг Нуто Иве ту!
(Наставиће се.)
| та руком џелатовом била спаљена, то се ипак одржало јавно непоштовање, Као што Поп (Роре) сведочи, сталеж је глумачки био тако низак, да | ву тек у кујни имали приступа, нити је ико од | њих седао за трпезу великашку,
|
|
| | | | | |
(0) Герику сачувала се једна значајна анетдота, коју је он сам често приповедао, Једно | јутро шетао ве он са Уестном, кад ал ето ти пред њих два оџачара. Један, који је Герика | познавао, искези зубе на њега, рекав другу: „А | гле, глумац!“ на што му овај са свим озбиљно | одговори: „Не ругај се, јер не знаш, шта може. | и од тебе бити!“ Као што је познато, Герив је | род. 1799 е великом парадом сахрањен у усст| минстерском манастиру.
_______„.