Pozorište

ИЉА

(Грга) и Лукића (Смиљанић). Први се не само тога вечера могао поредити са нај јачим нашим силама те врсте. него се у опште на њему опажа дубља студија и уметничка одмереност; а други ће се на скоро развити до наших првака, ако тако узнапредује као ове године. Суботић (Чујић) је тако одлично играо своју улогу, да се наша публика овога пута, заборавила, те и несимпатичној улози на једном месту указала, своје признање. Хаџићева (Каролина) добро је пзвела удогу према своме схватању, али то не беше по песниковој замисли; а ни запете, код немачких реченица са српским тумачењем. нису биле коректне. Надамо се од ове младе снаге, која показује толике знаке напретка, да ће и на то обратити своју пажњу. Поповићева (Милева) п ако не беше у својој струци, опет је била добра. Зорића (пуковника) е радошћу поздрављамо, који је тога вечера играо први пут поселе болести. Б.

% („Потурица.“) У понедеоник на нову годину прикавиван је на нашој позорници „Потурица,“ од Ивана Кукуљевића Сакцинског. Ова драма, жива слика наших прилика , одиграна је доста добро, а поједини призори. као завера у гори, веома добро. Ту је иилувија била потпуна, а томе су много помогле и нове декорације: кршовито стење п камење. Од представљача највише су се трудили и признања у публике стекли: Суботић (Селим). Недељковић (Влатко), Маринковићка (Бојана), а нарочито Лукић (Тројан) који је потпуно заслужио оно бурно изазивање, којим га је публика одликовала. Марковић (Радован) повивао је у помоћ п дрвље п камење, али му оно не хтеде помоћи. Нека други пут боље научи на памет улогу, па не ће требати ни чије помоћи. Још нам с похвалом ваља споменути и два европска консула (Рашић, Станчић) који и ако су само неме особе били, то су ипак више говорили него многи други прикавивачи већих улога, дан не спомињемо, да су ипо облику и по држању и по покретима били сушти европски консули. Ако бисмо смели нашу смерну жељу изјавити, то бисмо у интересу добре представе последњег призора желели, да обе те улоге остану или у рукама садањих представљача, или да се бар поверавају глумцима бољега соја и кроја.

% (Ред позоришних представа за јануар.) У понедеоник 1. јануара: „Потурица“. — У среду 3. јануара први пут: „Добросретница.“ — У суботу 6. јануара први пут: „Јелва руска сиротица.“ — У недељу 7. јануара по други пут: „Јелва руска сиротица“ — У уторак 9. јануара у корист варошке болнице: „Јелва руска сиротица.“ За тим: „Прков.“ — У четвртак 11. јануара : Лек од пуница и „Пуковник од !8 година“ — У петак 12. јануара : „Нови племић“ — У недељу 14. јануара свечана представа: „Маркова сабља.“ — У уторак 16. јануара: „женске |сузе“ и: „У петак“ — У четвртак 18. јануара : „Избирачица.“ — У суботу 20. јануара: „Мати и син.“ — У недељу 21. јануара по други пут: „Маркова сабља.“ — У уторак 23. јануара први пут: „Гушче буковачко,“ и: „Школски надзорник.“ — У четвртак 25. јануара: „Нашла врећа закрпу.“ — У суботу 27. јануара први пут „Сеоска простота“ — У недељу 28. јануара по други пут: „Сеоска простота“ — У уторак 30. јануара: „Мар-

кова сабља.“ — Замена: „Дона Дијана.“ — „Гроф Ееекс.“ — „Француско-пруски рат.“ „Да се мењамо.“ ПОЗОРИШТЕ.

% (Народно позориште у Загребу.) 28 децембра п. г. давала се у Загребу први пут опера „Амелија“ од Ивана Зајца. Предмет је исти што ни у шилеровим „Разбојницима“, али је доста невешто израђен. Ово првенче Ивана Зајца примила је публика живим допадањем. Већ овом својом опером, која се пре једно десетак година на Реци давала, показао је Зајц велику даровитост и вештину. Штета само што се повео за талијанским узорима, те тако овим радом својим није ништа користио нашој народној музици.

Народно позориште у Загребу.) Од нове године почела је и управа народнога позоришта у Загребу да издаје ред позоришних представа у напред. Тако је био утврђен за половицу месеца јануара овај репертоар: 1. јануара: „Распикућа.“—- 2. јануара: „Чаша воде.“ — +. јануара: „Амелија“ (опера). — 5. јануара: „Сестра, Тереза.“ — 6. јануара: „Граничари“ — 7. јануара: „Амелија,“ (опера,) — 8. јануара: „Магелона.“ — 9. јануара : „Грентоар.“ „Да се мењамо“ и „Бруте пусти Цезара.“ — 11; јануара: „Амелија“ (опера), — 12. јануара „ђачке враголије.“ (Расепитејеће). — 14. јануара: „Поштењади.“ — 15. јануара : „Марта“ (опера).

% (Чешко народно позориште.) По „позоришном алманаху“ који је .ових дана на чешком језику у Прагу изашао. приказивало се на чешкој народној позорници од 1 децембра 1871 до 30 новембра 1872 године свега 254 комада. Међу тим комадима било је: 120 опера ,56 оперета, 94 лакрдије с певањем, 18 лакрдија без певања, 94 шаљиве игре, 30 позоришних игара, 48 драме и трагедије. Нових се комада давало, и тоо опера (1. изворна а 4 стране), 2 оперете, 10 лакрдија (1. изворна, а 9 страних), 12 шаљивих игара (4 изворне, а 5 преведених), 2. позоришне игре (1. изворна, а 1 преведена) и 1 изворна трагедија,

% (Немачко позориште.) По енчовом „немачком 1озоришном алманаху ва г. 1878.“ има у целој Немачкој, Аустрији и у страним земљама свега 288 немачких 1080ришта, које дворских, које варошких, које летних. Од тог броја долази на Берлин 21, на Хамбург 10, на Беч 9, и. т. д. Немачке позоришне дружине играју јоши у овим местима: у Нансију, Ливенилу и у Седану. Позоришних агентура, има 39. а од ових у самом Берлину 15.

СИТНИЦЕ.

% (узимало давало.) Турски султан веома је несталан у милости. Тако је пре негде поклонио Али паши дивне дворе. Кад је Алија преминуо, султан узе што је дао и поклони те дворе Мулах Ефендији. Али ни Мулаха није грејала дуго срећа. После два месеца истера султани Мулаха из тих дворова и поклони их лепој Адилеји питомој сестрици опорог Мулаха. Сад она ужива ту срећу, али до-