Pozorište

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

ж („Нашла врећа закрпу.“) Овај шаљиви комад одигран је у недељу 21. јан. доста добро. Публика сена сву меру насмејала и изашлаје из позоришта у добром расположају. Како у нас троше снагу и време своје око једног и истог посла наши радници на књижевном пољу, нов је доказ и овај комад ког је Л. Телечки посрбио. Осим ове посрбе, преведен је овај комад још од тројице различитих писаца. Тако се у Београду даје овај комад под именом „О поља гладац, а изнутра јадац“.у Загребу су га крстили пменом: „Слепарија“ а један од млађих наших писапа превео га је под именом: „Шљиве за брашно.“ Оваква, радња могла би се још оправдати, да је то какав класичан комад, ал овако мора ти се, и ако не ћеш, растужити срце и мораш узданути: кад ће већ једном и у нас доћи време, да се снаге наше поделе у раду!

НОВ О РИШТЕ.

о. г. одређен је. ако се какве запреке не десе, овај ред позоришњих представа: 1. фебруара: „Пиганка“, опера у корист певача Грбића. — 2. Фебруара: „Преузвишеност пили Швигурица“ и „Марија кћи пуковније,“ 4. Фебруара:

„Госпођа од Ст. Тропеза,“ — 5. Фебруара: „Амелија“ о-

12, фебруара: „Паричини сужни“, п „Кардиналово кумче.“ — 18. Фебруара: „Брачне понуде“. изворни комад од Томића. — 15. Фебруара: „Марта“, опера, у корист певача, Кашмана. — 16. фебруара: „Хоће да врагује“. — 18. фебруара : „Имењаци“, изворни комад Ј. Јурковића. — 19. фебруара : „Марта“, опера. — 20. Фебруара: „Слика госпође Жанете“, изворни комад В. Ђорђевића. — 22. фебруара: „Фауст.“ опера. — 28. Фебруара : „Позоришна безумност“: — 95. Фебруара : Ванредна представа у 4. сахата „Лумпапијус ватабундус“, а у вече сјајни бал у позоришној дворани. |

КЊИЖЕВНО бо

% (Мађарски лист „Атенеум“,) што је од нове године почео у Пешти излазити, донео је у првом свом броју ову белешку о српској књижевности: „На огњишту ерпских књижевних и других интереса у РНовоме баду изашле су не давно из штампе „Све песме“ Јована Јовановића, најизвренијег српског живога песника. Јовановића добро познаје и мађарски читалачки свет из листова, јер је он

А. Петефија, „Толдију“ и „Толдијину старост“ и многе баладе од Јована Арања, и то тако красно, да је српски свет у оно време потпуно уважио племените намере и тежње јовановићеве. И „Кишалудијево друштво“ признало је заслуге јовановићеве тиме, што га је за свога, члана изабрало. Његове лирске песме прави су бисери онако веома богатог српеког песништва, Оне грле лепоту природе, љубав, домољубље (родољубље) и јунаштво. 0

ха

% (Народно позориште у Загребу.) За месец фебруар

пера. — 6. Фебруара „Дебора“. — 8. Фебруара: „Закупник острански“, у корист Ј. Фрајденрајха. — 9. Фебруара. „Ернани“, опера. — 11. фебруара: „Пиганка“ опера. — |

својим песмама, што природу хвале, вели сам песник: „Да их руже чују, а славуји прижељкују.“ Џесмице, што их је жени својој и детету своме писао, најлешши су накит његове песничке душе као мужа и оца, који уме њежно да љуби. У многим његовим песмама има здравог хумора и оштре сатире, тако, да у тој врсти један он стоји

| међу српским песницима. Штета што су га прилике при-

морале да иде у свом садањем животу таком стазом, на којој му радња мање симпатије указује према мађарској држави, (2) него његова пређашња књижевна радња према мађарском песништву.“ и

СИТНИЦЕ.

% (Французи и Словени.) У Паризу се склопио одбор, коме је задатак, да словенским народима шаље бесплатно Француске књиге. Овај одбор хоће да ма којим начином докаже како су Французи захвални оним словенским народима, који су према Француској засведочили своју љубав за време невоље, што је за ових последњих година, притисла Французе. Свој ће посао почети одбор шиљањем Француских класичних дела и речника. Сва дела шиљаће одбор ученим пи књижевним друштвима. Тим начином моћи ће св измењивати међусобно књиге и отворити у Паризу словенска књижара, у којој ће.,се продавати дела свију словенских списатеља.

% (Како може и драма спасти живот.) Пре последњег Француског рата дође неки млад песник управитељу Француског позоришта у Паризу и преда му драму од пет чинова. Кад је управитељ прочитао рукопис, одговори му: „Лепо, лепо, али ваш би комад био много бољи, кад би га екратили. Начините од пет чинова три, па ће се комад представљати на нашој позорници,“ — „Ни пошто“ — одговори млад песник — или пет чинова, Или НИ

| Један! Да ми је о главу, не мењам ни слова!“ И тиме

оде. После неког времена оде наш пееник у војнике, да брани своје отачаство од Немаца. У боју код Верта осети усред љута боја, да га је нешто од острар ударило у кук. У окршају не имаде кад да разгледа шта је то, ад кад се врати у вече у око, види, да му је тане пострелило телећак, у ком је била и његова драгоцена драма. Пође разгледати, да јој се није што догодило и повиче сав ван себе од весеља: „Гле, браћо! Да послушах позоришнога управитеља, ето ме данас мртва! Погледајте само, како је зрно на почетку четвртога чина стало,“

(Свети Сава у Котору.) Дан светога Саве прослављен је као обично у „Јединству“ словенској читаоници у Котору. У славу тога дана приређена је била забава, на ко-

ји ~ 8 превео „Витеза Јована“ и мноте друге мање песме, од 29 је ово било: 1. „Химна Св. Саве“ од А Шулпа, 2.

| „Судбина народа“ говори Р. Ковачић, 3. „Оловенска увер-

тира“ од Титла. 4. „Ој Милошу“ пеема Р. Милића, мелодија, Ј. Гиљаче. 5. Декламује „Косовку дјевојку“ Ана Липовчева. 6. Ваљка „Јутрени поздрав“ од Б. Бема, 7. „Боже силни“, песма ПШрерадовића, сложио Товачовески. 8. „СОрпски народни потпури“ од А. Срде. 9. „Песма Св. Саве“ од Ј. Сундечића. сложио Шалгети. 10. „Братски цвијет,“ корачница, од Ш. Огњеновића.

Издаје управа српског народног позоришта.