Pozorište

БА |

и

СЕДМА ПОЈАВА, Јован и пређашњи.

Јован. Изволите, господе, јело је на столу! Сви. Прима се, прима се!

Бранко (понудн Савети руку) ОМеМ ЛИ молити Савета. Захвалујем, — ја морам у кујњу! (Оде)

Малчика. Дакле, молим, где су кавалери> (Приближи се Бранку)

Штанцка Тошица Штанцика (који је уграбио Малчику) Али, госпо= дине, купите себи наочаре, (Оде с Малчиком) Тошица. Проклети лопов! (Оде с Милицом) Штанцика (Кати) Је ли елободно>2 (Оду) Соколовић (Тилићу) Изволите само напред. (Оду) Бранко (стоји замишљен) Већ видим да ме не воли!

(заједно) Молим! (Гурну свег)

О0МА ПОЈАВА,

Савета, Бранко.

Савета (улазећи) Отишли. ву! (Опази Бранка) АХ!

Бранко (осврне се.) Ви сте госпођице! (Приступи јој) Ви рекосте, да идете у кујнуг

Савета. Била сам већ!

Бранко. Празни изговори, али ипак довољни, да њиме оправдате ваше понашање на спрам мене.

Савета. Ја вас не разумем, господине!

Бранко. Не разумете ме! Зар ви нисте женска, којој је дано да мушвима ма из очију чита очећања што сбу им урезана у срцу> Зар се може и помислити, да ви ни до данашњег дана не приметисте, како ме мучите вашим ладним понашањем >

Савета. Доста господине! (За себе) Дрх' се |

Савета !

Бранко. Зар ваше срце никада није јаче за-

"вуцало2 дар ви баш ни за кога на свету не

марите 2

Савета, Ко зна!

Бранко. Чујте ме, госпођице ! Од првог дана, када сам вас видио, једнако лебди ваш лик пред мојим очима, Од тога доба, ја не имадох друге жеље, већ те, да задобијем у малој, у најмањој мери вашу наклоност.

Савета, Заиста, господине

Бранко. Ви се још сумњате» Не, не, госпођице; ја не умем ласкати, ја не умем да избирам оне слатке речи, којима људи најбожанстеније 06е-

вас љубим свом снагом душе своје, да вављубим ватром прве љубави,

Савета (за себе) 0; Боже!

Бранко, Ви ћутите»

Савета (прснеу снеј.) Ха, ха, ха! Ви љубите, — мене, — мене љубите! — Ха, ха, ха! Опростите, говподине, није лепо од мене, што се смејем, али то што вам чула, тако је што ново 84 мене — од вас — да — ха, ха, ха!

Бранко (узбуђен) Госпођице, ја не налазим

да је моја љубав тако смешна!

Савета. Заиста не, — ја се не смејем вашој љубави — већ предмету ваше љубави. Ха, ха, ха! Опростите, опет сам се занела... Немојте се за то срдите!.. Заборавите на овај тренутак и ствар је свршена,

Бранко. Говпођице, ја вас не разумем !

Савета. Не разумете 2 Дакле чујте! И јаљубим!

Бранко. Љубите>.

Савета. Да — али не вас — већ другог ! па сада збогом,господине, Ха, ха, ха! (За себе у поласку). Како је тешко плаћати дугове! (Оде)

ДЕВЕТА ПОЈАВА, Бранко, затим Јован.

Бранко. Доцкав! Доцкан! Она љуби другог! А менед Мене исмејава ! Са мном се титра, Гром и пако! Стојим посрамљен као какво дериште! Зар ја нисам у стању ни једно сироче да усрећим! Не, ово јој не ћу опрсетити! Тако ми мога мушкога поноса, ово јој не ћу опростити!

Јован (ступи) Госпођица Малчика пита за вае, товподине,

Бранко (за себе) Малчикар Баш како ваља ! Чућете о мени госпођица Савета ! |

(Крај

ДРУГА РАДЊА ПРВА ПОЈАБА,

(Врт код Соколовића. Савета приправља доручак. Сокодовић хода горе доле по соби, Јеца седи и плете)

Соколовић, Ја ти кажем, жено, да суте проклете вечерње забаве веливи трошка!

Јеца, Биле оне трошак или не биле, то је сад све једно! Што мора бити, мора!

Соколовић, Али за што да мора бити!

Јеца. да штог да то, што мора! Или ћемо

ми зар да будемо гори од других #

првој радњи).

ћање тумаче. Ја знам само једно, а то је: да

--__- 7