Pozorište

ПОЈАВА ШЕСТА,

Пређашњи, Бранко и Штанцика. Штанцика (још с врата) даиста чудно, да смо баш на минут заједно дошли! (Ступе) Бранко. Као да смо ве договбрили. Ал гле та ту је и господин Тошица !

Штанцика. Дакле и ви овде Ха, ха, ха! Ако то није смешно!

Тошица. Да заиста смешно, драги моји пријатељи, (За себе) Да вас ђаво носи!

Штанцика. Јуче смо били овде на забави, дакле је у реду, да се данас запитамо за здравље наше миле домаћице, Није ли тако 2

доћи!.

не невешти >

Је ли Ева у рају залевала леју одружаи јесу ли анђели небеени онима, који им на земљи мили беху, руже повлањалиг Ко ће то да зна! Толико се поуздано зна, да бу руже, као тоди љубав. којој су оне вимвол, преживеле потоп. Не зна се само како се то десило. Можда ве њихов корен скрио у камењу, које беше под потопљеном земљом» Или је жена нојева неколико лонаца руже држала на прозсрима мужевљевог ковчега2 Доцније приповеда библија о ружама саронским и јерихонским. (афо, лесбоска „харФонисткиња“, Анатреон, славни винопија, и Хорадије, који Фалернеко вино љубљаше, миловаху и ружу; њоме хитише Фруду, пехар, и крчаг, На југу Азије и Европе има највише ружа; но она се и даље шири по евима крајевима земаљ-

севера. Хина је отаџбина тејске руже. Мачевен

дова -цариградеких. Бизам-ружа обвија се око вредиземнога мора. С Алпа спуштају се алпске

лтире по горама Француским све до Пиренеја,

ске, На обалама хрдаоновог залива и на Лабра-

1 ИН

Бранко. Тако је! (за се) Баш су данас морали |

Тошица. Са свим је тако! (За се) Како ве Ччи- |

ским. ( Кавказа спушта се она и допире сведоо руже даје Шам. Жута ружа повија се око ЗИи- | руже, „једине руже без трња“, све до Јуреп! Вотеза ; ботанив ће их шта више наћи, како се

Беле, бледе руже красе ледене обале гренланд-

Штанцика. У осталом морам признати, да | нисам имао намере, да баш данас овамо до· Ђем, већ прошавши поред куће, помислим, дај да сврнем на неколико тренутака, јер више се не ћу задржавати, А ви, господине Бранког Бранко. Ја2 И ја ћу само да упитам за | здравље! | _ Тошица (ва се) Како се нуткају! (На лас) Што се мене тиче, ја сам с том намером дошао, | да поседим овде, док ме госпођица Малчика кући "не отера. Апропо на дошао! Имао бих вам не- | | што занимљиво да приповедим, | Бранко и Штанцика. Зањимљиво ! Тошица. Да, врло занимљиво! Преставите себи! Ја уђем лагано на врата са сокака! Штанцика. А оданде ступите у авлију! Тошица,. Лагано у авлију! Бранко, А из звлије ступите у собу! (Наставиће се.)

(034

ову ц орка ИСА »

" дору има две врло ситне врсте ружица. Циметружа расте на Исландији, у Лапланду и на обалама поларног мора, где их лето из снега измами и листове им отвори, У Јаџану пење се нека врста руже на врхове највиших дрва. Сви векови неговали су овај цветак. Нису само Јелини и Римљани, него нарочито и Маври. Равнице око Валендије, Кордове и Гранаде беху све покривене ружом. У Атхамбри беше њихова царевина, Маври, вешти баштовани, даваху ружиној шибљици разне облике и правилан узраст. Један шампањски гроф, када се враћао из крсташких ратова, донео је шамску ружу у Фран-

' пуску. Но прошло је неколико векова, докле се

ружа у европским баштама одомаћила, У 16, и

17. вељу епомињу писци ружу. Но тек у поло-

вини 18, века Холанђани е највећом вољом не-

| тују ружу; и расађују најразније врсте њезине.

Из Холандије прелази она у Француску. где на

крају 18. века много њих беше, који ружу не-

говаху. Од ото доба шиљу „ружичари“, башто| вани, што саде ружу, сваке године до својих шеет стотина хиљада шибљика на пијаце, где

· продаје цвеће у велико. Ружу и код нас на све стране

| вегују. Ко нема у лето у својој башти руже, белејили

ји

| жуте, отворено — или загасите — црвене»