Pozorište
урне ТИ И 0 ои Зи | | | ___-~> У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК |. МАРТА 1873, ===>
Нам А = ГОДИНА 1, ЊУ | +. БРОЈ, и ~ ЈЕ в ни
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.
ИЗЛАВИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА по ТАВАКА. — стоји ЗА НОВИ САД 40, А НА СТРАНУ 60 нов. МЕ овчно.- 55 ЗА отлаов НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРОТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ ПУТ,
ЉУБАВ НИЈЕ ПАЛА
Шаљива игра у |. радњи, по туђој миели од А. Хаџића.
ОСОБЕ: Мороквашићка, богата удовила . · · Ј. Маринковићка. | Наста,послуживача мороквашићкина . Ј. Поповићева. Милица, кћи јој . . . · - · · . БК. Савићева. | _ Рокеа, праља 0 20:75 + + · 4 Хапићева. Златко Славујевић, песник и почасни | Мита, писмоноша . . · · -. · ~ - Соколовић. велики бележник варошки. · · · Ружић. | Ћира, пандур. - 0. - 0 0: Рашић.
Збива се у Новоме баду: први део радње у моронвашићниној нући, а други: у стану Златка Славујевића.
и
(Овај се комад прикавивавао први пут у Вршцу 27. јула 1871.)
—–снворо мој песни зрвен ренин
РАДЊ % ПРВА. | Остаће љубав моја, Веруј остати, ПОЈАВА ПРВА. И док је евета, века.
Да Ће трајати ! (Задуби се у читање.) Милица (сама.) БИ 93
Милица (седи на одмарачи и чита из књиге сетно, у ПОЈАВА ДРУГА, невеседо :) | Пређашња и Мороквашићка (долази са стране са шеширом „0, лахори, ој, тихи зефири, | и шадом у руци.) | Куд летите на клађани крили» Мороквашићка (удазећи) Милице! Ето ти је
Одлетите до моје драгане, Па пуштајте речице лагане ! Реците јој, ви лахори мили,
где се опет задубила у те проклете сањарије! Те данашње девојке баш су ти права беда на'
Пожалиће свога љубазнога, Сетиће се на ме оно цвеће,
| Да. сте тоји 'уздисаји били! овоме евету! Еј, са свим је то друкчије било у | Реците јој, нека драга чује, моја времена! Није се ту много сањало, већ де; Како моје срдашде тугује, војку за ругу па на венчање, а сада — шућ | Те ће ваљда пожалити свога, мућ па нроли! (Приближи се Милици.) Милице!
|
|
· Милица (скочи нагло" са седишта, загрли матер и по-
| Ка 96 Прав нане сб ноте | чне јецати:) Ах, мати, мати, зар ве морам длатва | Моје Млклче, моје вумбулецвеће!“ одрећи; зар не ћу моћи бити његова; Та ви
Не плаши се; Златко, и неће се ва другог (тета до бад уве:тако радо примали у нашу вућу! | удати Милва твоја; слатки длатко, мој мили пеб- ва ови ивење Драви Ае НИКИ Зи | ниче, не, никада ! | во владао, увек ми је био добро дошао али од | „Ла баш да умрем дин, | како сам приметила, да мојој 'товпоћици кћери | Да ме сахране, главу заврће својим несланим стиховима, од тога | Па баш и пепо гроба доба нема више кашике овде ! Далеко му лепа кућа !
Да ми нестане — (Наставиће се.)
саз 5