Pozorište

~ 1 | даљаље

НЕШТО 0 КОМИЧНОМЕ,

Комично се не мора увек појављивати у дра- | би хтели изразити. Одавде се уједно види и то, матичној форми, али шаљива игра, ако хоће да у чему се разликује комика од ироније, И ирдбуде драма, мора се приказати у драматичном нијом друго се вели, а друго се мисли, али је облику. Ието тако има шаљивих игара, које бу | противност између мисли и говора хотимична, грађене по основи драматичној, а ниву шаљиве што се одмах и примети, намера је пав тој игре, ма дабуимпривидно и налик. Ово је ре- | противности, да ве -што- јаче истакне слабост, чено нарочито ради оних шаљивих игара, у ко- | која се шиба. Уз иронију смејемо се и мин има претеже ватиричка жица, Не разликујемо говорник, који се нечему руга; уз оно, што. је тога овако тек да цепидлачимо, већ за то, што | комично, не смеје се говорник ни мало, већ се хоћемо да докажемо, да је комично гледиште у | смејемо ми, а смејемо се и њему и противности песништву од веће вредности него сатирично. | му између намере и успеха. Када ову комичност 0) Молијеру рече неки Биглез; да се једном еви- | производе само поједине речи, или чак поједидило господу Богу, да развесели род човечији | ни гласови, није од превелике вредности, Таква свим обиљем радости овога света, па да је за нас противност ретко када затече, сувише јеочето створио Молијера, спустио га на земљу иово | видна; налазимо је често у лакрдијама, Логична. му рекао: „Хајде, иди доле на земљу, цртај људе, | противност између товора и'мислимного је коразговарај браћу и поправи их, ако можеш.“ | мичнија. Ми, и. пр. гледамо, како се говорни мучи, Овде је веома лепо назначен задатак комичне | да нешто докаже, а кад је изговорио, доказао драме, која ваља, обим другога, и садржајем сво- | је управо противно од онога, што је хтео докајим да нас разблажи. Сатира не треба тога, и | звати. Уз то се још ичуди, како ву глупи они, који ако све тоји пут и заодене д драматичним оделом, га не могу да појме, Он је да како тврдо уверен Ен ватира нам износи нашу олику, и ми одмах ологичности свога умовања, али џи, који смо та слувидимо да је то наша влика, и она хоће данас | шали, па емо 'опазили логичну му погрешку,; препоправи, па нас за тон вара, али нам то ка- носимо с места оне придеве глупости на њега рање није ни мало угодно, да то ипак није све | самог. Наша превелика пажња, којом смо му у оно комично, што је весело. Лакрдија је н. пр. почетку пратили говор, док се нисмо уверили увет весела, често и раскалашна, али за то није да имамо посла са слабим човеком, прелази у у то-

сваки пут и комична, Оена дно чуство, које је посљедица комичности, и

Комика се бави са слабостима људсље природе. јавља се смехом,

Што човекмисли, осећа и хоће, ако је слабо, би Ово је речено кад когод мисли криво о чему, ће и комично, ако сепротиви практичном равуму | то исто ваља и за оног, ко осећа криво, У том

и реалном свету. Слабост у мислима, осећајима и | је погледу Фалстаф увор праве комичности, Није

вољи свакако је потребна за комику, али није још | ни мало комично, кад се с разлогом бојимо, да. довољна вама по себи. ће нас разбојници поробити или убити, али је

У драматичном песништву могу комичне оео- | Са свим што друго, кад се Фалстаф боји да ће га бе на два начина показати, шта у њима бива: | поробити безазлени трговци, А кад још знамо и то, мисли и осећаје казују речима, а што хоће, . врше | да се тај исти Фалстаф мало пре градио ју“ чином, делом. Слабост њихова појављује се у наком од мегдана, да је сам хтео да пороби оне

томе, што не умеју та средства тако удесити, | трговце, од којих се сада боји: то му се мора-

да у оним приликама, у којима живе, своје тежње | Мо Ррохотом насмејати, ма да бисмо свеиначе мо-

биља изведу. Говориће речи и изводити дела, | рали срдити на тог неваљалца. Гради се јуна-

воја се по смислу своме, и по свом природном | 50м, хтео би робити, а овамо је кукавица,

успеху противе ономе, што намеравају постићи, | који се боји трговаца, којих ве не може нико бо-

Та противност између нели и средстава, између | јати. Ту је толико незграпности, да му је ко-

тежње и успеха — чини их комичнима. | мичност његова карактера неодољива, а | Људи су комични ради свога товора, кад ви- БЕ (Свршиће се) | РЕН!

димо, да је противан мислима и осећајима, које