Pozorište

Пал | АВА | кл

Златко (задржавајући је.) Милице, куда ће те Штеат е то наумили2

Милица. Хоћу да сама извршим'оно, за што ви немате срца! Мени је живот и тако на терету ! (Извади из недара мало стакоце) Две три капи од овога овде учиниће крај свима мукама, које моје јадно срце муче,

Златко Шта је то, Милице г

Милица. Отров!

Златко. 0 — о — о — тров! А од куда би та набавила 2

—огзрнераврне-с-——–—

О РОМ КИРО МЕ,

(Настављено.)

Волтер је мислио, да невоље. нашега живота, разблажује сан и нада, а Кант им додајејоши емех. Све ово троје награда је с неба чистими невиним душама, Крвници и други опаки људи не могу се смејати, ван нагрдним смехом, што га зову павленим, Ко убије смех, не ће си више окрепити душе њиме,

Разборит смех означује човеку место у друштву људском, „Ништа није вамо по себи смешине, него тиме тек постаје у нама: дух га чини тиме,“ вели Каријер. „Ничим не показују људи евога карактера, као оним, што налазе смешним,“ вели Гете, Паметни људи цене и сувише емех, те га тако не троше у лудо. бтуда долази, да су праве шаљивчине обично веома озбиљни људи, и преварио би се сваки, ко би помислио, да ву Сервантес, СвиФт, Отерне, Рабле и други прваци у хумору и сатири били лакрдијаши. Такви су духови кадри управо великом

| веткама и причама народним, И у самим нашим

својом озбиљношћу, која се скрива иза смеха,

ехватити противности у животу.

А има ли наш народ разума и воље за шалу»

Колико емо ми проучавали наш народ, то ми"елимо, да се не ћемо преварити, ако речемо, да је наш народ у опште озбиљан, па да по томеи ехваћа све важније задатке живота, Али уз то, или управо речи баш за то, показује да има и дара и воље за шалу. Права вредност нашој народној шали у томе је: што хитро схваћа и дубоко проникне најфиније шаљиве прилике; што у свачему брзо нађе оно што је шаљиво; што уме шалу прикладно изразити; што има силеи живота у изразу, и достојанства у тону, речју: шала је у нашега народа потпуно естетична. Не знам, вели Ј. Јурковић, чијом се муком служимо,

Милица. Из ормана своје матере! Ја сам га давно тамо опазила, али никако да до њега дођем, Данавми заборави мати кључ у орману,аја брже боље стрпам у џеп ово стакоце, мати ми тај отров употребљује 82 леве, (Кудање на вратима.) А; 40, неко долази! Брзо, да успем у ову чашу воде еве штоје у овом

стакоцету, (Успе из флаше у чашу воду а у воду отров, нагло изпије половину а другу пружи Златку, па онда посрЋући падне на столицу.) Свртено је!

(Наставиће се.)

не заноси ли ме велика љубав према нашемнаро- | ду; али ја сам досетљиве изреке, што су нам којегде сачуване од старих мудраца, радо упоређивао, и појединцеи у опште, е конкретним Формама и духом нашенародне шале, те вам нашао, да ова по свима врлинама здраве и кршне шаљивости : једрином, краткоћом и Финоћом израза и бритком поентом, ако оне и не надмашује, али имјамачно не уступа ни мало,

Извори су народној шали дух и језик наро- | дни, то најверније огледало духа народњег, Кров сав језик, од појединих речи до највећих слотова, провлачи се жица народне шале у разно“ вреним облицима. Тако налазимо шалу у појединим речима, у изрекама, пословицама, припо-

јуначким народним песмама, које иначе овбиљним садржајем ибеључују многу шалу, ухватио је такођер места подемеј, Тако у песми „Хвала Чупићева“ (У књига) вели Црни ђорђе, кад је прочитао књигу у којој се Чупић и сувише јувачи:

„Вала синко, Чупићу Стојане,

Нисам знао што под скутом држим:

Кад без мене можеш војевати,

Сад ја, синко, могу почивати !

Да би тако, Стојко, и не било:

Доста мене што говориш тако!“

Кад смо већ код јуначких песама народних, дед: да мало погледамо и на оне вилинске вртове, по којима „пада медна роса, бисер пасу паунови и бумбули поје у дубрави, лози из стабла вода тече, из недара пчеле лете, а у врху вино тече“, а посред свега тога лепота, девојка „бунцем главу привезала, месецом се опасала звездама се завлонила“, Неизмерна сила маште,

„ОР 1

~

5 З |