Pozorište

Б | _____. У НОВОМЕ САДУ У ПОНЕДЕОНИК 26. МАРТА 1873, ~~~

++ ТОДИНА 1» | 73 Гите“ Број 3. зе МЕ ТЕ ње С

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА по ТАБАКА. — СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, А НА ОТРАНУ 60 ов. мебкчно.— ЗА ОтлАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРОТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг ОВАКИ ПУТ,

_ ЗУТАВ НИЈЕ ПАЈА

Шаљива игра у ! радњи, по туђој мисли ОД А, Хаџића.

то речег (Од радости се и смеје и плаче.) 0х, мајко божија! Џа тим сте се отровом ви отровали 2 Милица и Златко (узлишући.) На жалост, тиме! Мороквашићка., Хвала буди Богу и матери ; божијој онда нам не треба лекарске помоћи! Од тога Мороквашићка. Ох; мене, најнесретније ма- | самотрова ија самајутрос нехолико капи понила,

љубав! Ево трчим већ! (Оде.)

(Свршетак.) Мороквашићка. Отровали! Брзо по лекаре ! | Милица (пружа јој стакоце. Узела сам га из | Може бити да ће још бити помоћи ! "твога ормана! Ево ти га на! | Наста. дх, Боже, каква несрећа! Та проклета. | Мороквашићка (узимајући у руке стакоце.) та

ПОЈАВА ШЕСТНАЕСТА,

Пређашњи осим Насте.

тере на овоме свету! Ето изгубих јединицу, једину Милица. Шта и ви сте се отровали» наду и све своје на свету! ; Златко. Али ваља да тек не ив љубави Милица (слабим гласон.) Опрости мати! Ти ме Мороквашићка, Није него печене шеве! Од

хтеде натерати да пођем за другога, а МИ СМО | тог отрова, који је јако скуп, узимам ја пова-

једно без другога! _ | диво капи, па да би вачувала ту есенцију, што Златно. Ходи амо, немати, па се наслађуј | крепи стомак, од настине облапорности, напи-

твојим неделом! сала сам на етакоцету да је отров. Ха; ха; ха! Мороквашићка (дотрчи до Милице и клекне пред њу.) Милица (устаје весело са столице.) Дакле то: је

Ти још живиш» Хвала буди Богу! Несретни- | есенција за стомак а не отровг

це једна! Та ја сам ти баш Златка за мужа на- Златко. А да насвако не варатег Ми осећа-

менила, па вам само хтела да видим, да ли те заи- | мо неке болове!

ста воли |Ти знаш, да су песници обично јако Мороквашићка. Та ево па се уверитеи сами!

ћудљиви, па нисам хтела да проитраш срећу | (Пије из слакоцета) Но, хајд сркните мало! (Пружа им своју, Еј, јадна кћери моја, шта уради од себе2 | да пију а они неће.)

да што не причекаг Милица. Хвала депо, достаје било и једанпут! Милица (подигне се у полак) Штарече, мати Златко. Кога су змије кладе, тај се и гуТи си ми Златка наменила > · | штера боји!

Златко (подигне се у подак са столице.) Етоти на! пе де Дакле емо ве бамбадава отровали» Та то је,да ПОЈАВА СЕДАМНАКНКСТА,

св на ново трујеш! · наста (утрчи као без душе) и пређашњи, Мороквашићка (погледа на опу странугде је Златко.) Наста. Ево их, где долазе!

Чујем ли доброг Та то је златков глас! Хвала Сви. Ко тог Ко тог

Богу још није све пропалдо! Наста ће одмах ту Наста, Лекари! Где вам год кога нашла; све

бити с лекарима! Али реци ми само, слатко де- | сам позвала! Боже, боже, вамо да не буде касно! те 'моје, вако ви дошла до тог провлетог отрова | (Опази Златка и Милицу) Шта то видим2 И