Pozorište

и

Мораквашићка. Добро што ниси узбунила | целу варош! Хајде жури се и реци тој говподи, | да нам више не требају. Но што ви сталар За што не одлазиш 2

Наста. Та чисто не могу да верујем својим очима! Но, то ти је лепа комедија! (Оде)

Златко. Боље што је комедија него да је трагедија ! |

145

име

Мороквашићка. Ко би могао, децо моја, и помислити, да ће вам отров срећу донети!

Златко. Те још какву ! Не каже се бадава:љубав је пуна и меда и једа! Па зато благо сваком, ком је љубав вамо мед! Благо сваком, који за времена види, да љубав није шала! (Златко погледа у Милицу, а Милица у Златка, па носле кратке неме игре, којом се сами

себи смеју, полете једно другом у наручја,)

вену

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ,

Нема сумње, да је наш покојни старина Вув прибавио српетву збирком својом народних песама знаменито и дично место у целом ученомеевету. Те наше народне песме разнеле су нашем народу глас по свету мното даље него и шта друго. Читава Европа задиви се дивоти тог нашет народног блага, тојреткој имаовини нашој. Мноти научењаци ондашњега времена е усхитом, заносом и радошћу кавиваху остадоме ученоме свету, колико красоте скрива у себи непознати народ наш и у језику и у народном песништву своме, Између свију тих истиче ве особито Јаков Грим. дин је свако дело вуково особитом љубављу пригрлио, те није могао затајити и не признати заслужене хвале нашем народном песништву, које је Вук предао целоме евету. Грим

_ признаје, да је Вук спасао народни наш језик

од погрдна мртвила,; и то се успехом, кога је онда увиђао боље небрпски него ли српски свет, Грим је признао, да је Вук потпуно доказао, што можо неуморан рад и за најкраће време извести, Грим је у различитим листовима изновио врлине нашег народног песништва,

Српско народно песништво — тако вели Грим — заслужилоје свакако да бе проучи и посматра. Чав од омирских песама па све до данашњег доба не можеш готово у целој Европи наћи ни једнога појава, који би те тако јасно мотао поучити 9 суштини и извору епског певништва; јер српске народне песме пружају нам жуђено богато градиво за изучавање епског песништва, а особито су е те руке знамоните песме старије, садржаја више митскога. Ми видимо ваво нам бе сваки знаменитији догађај све до најновијега доба ствара песмом, коју говоре жива, уста певачева, а којој ни ко не познаје песника, Гласу и начину новијих песама као да подељује

неку светињу и достојанство непрекинути низ

старијих песама из митскога доба. Ипак је све остало ново и у самимнајстаријим песмама, или се непрекидно помлађивало, Смева назора о страшилима и празноверицама ва узвишеним налази ве и у најновијим певмама, а мотиви су им пеонички, силни, држање племенито, а језик жив, окретан. Понављање епских придавника, целих редака и изрека сталан је карактер тих песама, па ипак нема песме, којасе не биодликовала новошћу појединих израза и састава свота, Вук нам је у њимд пружио прекрасну збирку чистог народног пееништа, па је тиме себи, што их је свету приказао, стекао невен-венац славе, стекао велику заслугу за изучавање 6ловенскога језика, Ради тих песама, мислимо ми, да ће се свет сада учити еловенском језику. Нико не сме порицати Филологу велике вредности евију словенских наречја; али њихова ењижевнобт и певништво не имађате ипак ничега тако извренога за целу Европу, ради чега би всетуђинци морали вами учити вловенском језику. Српске народне пвеме учиниле су то ; јер ве они не могу превести, то јест, и најсретнији ће превод још увек далеко заостати за оригиналом,

ПШравим песничким садржајем богато пебништво вукове збирке зна много тег да ти наговеети, што хоће да каже, али ти одмах каомимогред наниже потпуно разјашњене. Као што се птица, дижући се у вивб, неколико путау округ заокрене, тако се и то песништво, по што је кратко време лебдило над својим предметом, полагано спушта на њ, О те стране нема ништа вренијега, него што јепочетак опште познате песме о Хаван-ати. У тој песми ваљало би одмах рећи, да болан јунак мирно лежи у свом белом чадору, а овамо се пева о некаком белом месту у зеленој гори, па се пита: да ли је то внет, или су лабудови, а одговара се: да

)