Pozorište

ИДЕ

По ДА АЕ 5

-ови прсију ориле, Јуче 6, Авг, представљали су „Тврдицу“ (весела итра у 3 дјејствија, от Г, Ј. С. Поповића), тако вешто, да се от самоука боље захтевати не може,“

Ол 1830 до 1840 као да није било у Угарској сталних раденика на пољу позоришне уметности, али драму свесрдно обрађиваше Јован Стерија Поповић, кога праведно називају оцем новије наше позоришне књижевности, Ево његових дела, "те врете: „Светислав и Милева“ „Милош Обилић“ „Лажа и паралажа,“ „Несрећно супружество,“ „Тврдица“ или „Кир Јања,“ „Зла жена,“ „Покондирена тиква,“ „Владислав“ „Сан Краљевића Марка,“ а доцније: „Стеван Дечански,“ „Хајдуци,“ „Женидба и удадба,“ „Лаханњ“ „Београд некад и сад“ идругајош нештампана, Он је најбрижљивије обрађивао историјске предмете; али није заборавио ни породична и друштвена питања, па ни поједине мане нашег друштвеног живота,

Што је тако била настала тишина у 1озоришној уметности, морали бисмо потражити узроке у ондашњим политичким приликама, Политички живот српскога народа у овим странама (био је у то доба хладан и немоћан, Али е тим се бурније кретао живот народа у ослобођеној Србији, и домаћа независност одушевљено је прихватила и позоришну уметност,

о

СРИСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Добросрећница.“) У уторак 11. децембрагледали смо на нашој позорници „Добросрећницу.“ Ово очевидно женском, и то немачком женеком руком зачињено и накићено дело познато је од лане нашој публици, те ће нам опростити, ако сад већ ограничимо извештај свој на глумљење. У том погледу излази нам прва пред очи сама „Добросрећница,“ гђа Сајевићка (Херманеа,) која овом приликом у толико није била добросрећница, што беше назебла и промукла; но са друге је стране опет била добросрећница, јер је ту незгоду знала тако сакрити напозорници, да је само онај могао опазити, који је знао. Неп колико загребачких наглавака у декламацији, од којих се гђа Сајевићка већ била одвикла, јамачно су последице непоузданости услед оте промуклости. У осталом је гђа Сајевићка тако умешно изразила све савијутке у том чудноватом девојачком карактеру, да је гледаоцу дошао можда природнији, него што би био и 'уображљивијем читаоцу дела. — Г. Сајевић био је прикладан сателита „добро-

о

ти

У Фебруару 1833. године положио је основу новом народном позоришту у Крагујевцу Јоаким Вујић, Представљани ву његови комади: „Жертва на смрт“ „Слепи миш,“ и „Крешталицал“ 16, Фебруара даван је комад „Шнајдереки калфа,“ Главну улогу играо је сам Јоаким, На тој је представи био и покојни кнез Милош, па је вобомповео и цариградекога саветскога секретара и кабинетскога писара Наби-ефендију. 0) овом позоришту има један допис у „Српским Новинама“ од 16, Фебруара 1835. Дописник вели: „Од како је сретенска овогодишња скупштина била, од онога доба, и ва време саме екушитине, увесељава нас познати ерпеки спиватељ г, Аћим Вујић, представљањем разних игри у позоришном дому (театру) награђеном зданију типографическом, како под надзиранијем истога Вујића, тако и са садејствовањем т. директоратипотрафије т, Адолфа Бермана, као машинисте, Више превода г. Вуји-_ ћевих, како ти: „Фернандо и Јарика“ „Ла Перуз“ и „Бједни стихотворац“ и превод т, протоколисте књажевскога кабинета, Александра дагорице, под именом „Бјегунац“ сачиненије коцебуово, предетављани ву нам, На представе ишли су обим кнеза и породице му још и сви скупштинари, ђаци прве велике школе састављали ву представљачко особље,“

(Наставиће се.)

о

срећничине“ планете. — Ми смо већ имали прилику исказати, да су старачке улоге за г. Недељковића уметничка, Америка, те кад му се досади у старој Јевропи првих љубавника, да ће му се лешша будућност отворити у Америци старачких слика. То је и овом приликом показао; у облику старога капелана био је заиста пи он „добросрећник.“ — Јеца Поповићева, (Катона) беше, као и увек, 060бито пак у последњој појави, жива, изврена баба; Ј. Маринковићка поносита књегиња пи осетљива, ћудљива 38вешталипа. —3—

ОИ не ппЕ.

% (Пошто је гуска у Немачкој.) Шре негде састало се у Каслу у Немачкој четири стотине жена да се договоре, шта ће радити против скупоће. Да је дебата жива била, не треба ни спомињати, али су се ипак сложиле у одлуци. Тако су одлучиле, да ће на тргу куповати само по оној цени, коју одреди њиховаскушитина. Гуске ће н. пр. плаћати по тежини, а не по комаду, пито фунту по 20—980 н.

Издаје управа српског народног позоришта.