Pozorište

Ре

ни именовати не пристоји се,“ кад што вели Вујић (етр. 419.) Ту је давано дело „Паунка Јагодинка“, У овом месту тужи се Вујић, да је имао неприлика „от неки наши мазгова, овчији коња и блебетуша, који ву ме из проклете злобе, зависти и пакости критизирали, бљадословили, Росијеким Шпионом називали и којекакве лажи и непристојности изновили, говорећи, да ме је Виц-Ишпан Ф“ « 20 форинти за то обдарио, да што брже идем из места А“ и да више шкандале не чиним.“ (Стр, 420.) Да су ове ствари измишљене, позива се Вујић на самога поджупана Ф. — Ово место, које он неће да имену-

нује, држим да је био стари Арад на Моришу, |

једно што међу претилатницима на исту књиту на стр, 458. стоји други ·поджупан Фашо Јожеф у Араду, а друго што се по потицији на

стр. 433. Јоаким Вујић од 20 јунија. 1831 до20 Фебруара 1832. бавио у манастару Бездину, где та је тадашњи архимандрит бездинеки, Јустин Јовановић „аки већ изгубљенаго человека. на своје блатодетељне руке примио,“ кад је Вујић „из глубочајтато отчајанија принужден био бентАндрију оставити, пак (себе) у мир и тишину поставити,“ Арад. није далеко од манастира Безздина, у ком је Вујић онда писао овај свој животопис, Слажу се дакле и време, и место, и имена, Доста је оволико да знамо; више истраживати мислим није нужно, јер купимо грађу за историју српског позоришта, а не за хронику скандалозну једне вароши, ма која та била, Видимо, да је Вујић и на овој стази место ружа на трње наилази, као што му је цео дуги век био непрекидни низ беда и невоља!

(Наставиће се.)

Пела = се 2) Е Муф

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Рукавица и лепеза“), шаљива игра у 3 чина, приказана би 22. јануара. Комад овај и ако је потежакза представљање, јер је веома Фина конверзациона игра, ипак је представа врло добро испала, јер нема више од шест особа које раде, па су све улоге могле доћи У добре руке. Кнегиња Амалија (Ружићка) беше достојанствена и у савлађивању саме себе изврена, само бисмо у појави „прве

љубави“ желили мало више плахости, да не речемо жара. |

Едгар и Матилда (Ружић и бСајевићка) сјали су тога ве- | чера без икакве пегице. Сајевић је као барон Данглир

врло вешто до најситнијих нианса, представљао манире и рад затупаног дворанина и комичног интригана. А како су гроф и Шарлота (Недељковић и Л. Маринковићева) достојно одговорили своме задатку, то је са свим природно, што је цела представа испала округла, на велико задо-

вољство публике, која се прикупила беше у лепоме броју. Б.

“ (Ред позоришних представа месеца Фебруара.) У суботу 2. Фебруара: „Виљем Тел,“ (први пут), — У понедеоник 4. Фебруара: „Роман сиромашног младића. — У четвртак 7. Фебругра: „дема тачка,“ „Муж у клопци,“

ра: „Сплетка и љубав.“ — У недељу 10. ебруара: „Роб“ (шрви пут.) — У уторак 12. Фебруара: „Два, наредника.“ — У четвртак 14. Фебруара: „Посланички аташе“ — У суботу 16. себруара : „Живот је сан“ (први пут). — У недељу 17. Фебруара: „Париска сиротиња“ — У уторак 19. фебруара: „Париски кочијаш.“ — У четвртак 21. фебруара: „Љубав их мори“ (први пут), „Ја вас љубим“ (рви пут). — У суботу 23 Фебруара: „Максим Црнојевић.“ — У недељу 24. Фебруара: „Маријана“ — У уторак 26.

фебруара: „Млетачки трговац.“ — У четвртак 28. себруара: „Жене у уставном животу,“ (први пут).

Замена: „Присни пријатељи.“ — „Дон Карлос.“ „Грентоар“ — „Ноћ у ечи нове године.“ — „Милош (билић,“ — „Честитам.“ — „Доктор Робии. — „Разбојници.“

ЈА ВЕОБРЕДАВАЊЕ.

“ (јавна предавања.) Др. Ђорђе Натошевић држао је 19. јануара на позив „српскога кола“ у Новоме Саду а корист српског народног позоришта јавно предавање У позоришној дворани о „хлебу, што га једемо, какав је, и какав треба да је.“ — Др. Милан Јовановић држао је у Карловцима ове године два јавна предавања, прво на Богојављење о тоље, „колико траје у средњу руку век људски у опште, а колико у нас Срба,“ — друго 20. јануара о томе „за што је век у Срба краћи него што је у других народа.“

КЊИЖЕВНОСТ

“ (јавор.) Од нове године на ново је пролистао „Ја-

вор,“ који је пре десетак година престао био излазити.

“ | Лист је овај намењен забави, поуци и књижевности, При „Љубавно писмо,“ (по други пут.) — У суботу 9. ебру- | уређивању ће се нарочито пазити на женску половину

| нашега народа. „Јавор“ излази три пута у месецу, на Фи-

ној хартији, на каквој још није излазио ни један српски лист. Цена му је 4 Ф. а. вр. Уредник је „Јавору“ др. Илија Огњановић, а стални су му сарадници: Јован Бошковић, др. Ј. Јовановић, др. Милан Јовановић, др. Лаза Костић, др. Стеван Павковић, др. Михаило Полит-Десанчкћ, Стеван В. Поповић, К. Трисковић и А. Хаџић.

| Издаје управа српског народног позоришта.