Pozorište
5 даља.
464. „Свадбено путовање,“ шаљива игра у2 чина, од Р. Бенедикса, превео др. Д. Деметер.
465. „Све кћери за вољу,“ шаљива игра у 1. чину, од Салингра, превео (2).
466, „Стари каплар,“ карактерна црта у 5 чинова, од Рајхарта, превео (2),
467. „Супрузи,“ шаљива игра у 3 чина, од (8), превео (2).
468. „Свечаност у Бајони,“ прагедија у5чинова, од (2), превео (2).
469. „Сиротињски одветник,“ нова, од 1. Мориса, превео (2),
470. „Слика Жанете,“ шаљива игра у 2 чина, од В. Ђорђевића,
71. „Сеетра Тереза,“ драма у 5 чинова, написао В. Чикони, превео (2),
472, „Смрт кнеза Доброслава,“ трагедија у5 чинова, од М. Бана.
драма у 5 чи-
478. „Тко зна чему је то добро,“ шаљива игра у 1. чину, од А. Коцебуа, превео Галац,
474. „Три оца на један пут,“ шаљива игра у 1. чину, од А. Коцебуа, превео Галањ. 5
475. „Тестар резанац,“ шаљива игра у 1.чину, написао Бајерле, превео Зоричић,
476. „Турци у Босни,“ жалосна игра у 5 чинова, од Ј. (С, Поповића,
47. „Три љубавника на проби,“ изворна шаљива игра у 2 чина, од И. Цара.
478. „Теута,“ изворна, РА у пина од дра Д. Деметра,
479. „Тамница,“ шаљива игра у 4 чина, од | Р. Бенедикса, превео Дежелић, 440. „Тома Морус,“ драма у 5 чинова, од Сил| вија Пелика, превео Хорват,
481. „Тридесет год. из живота, карташа,“ 1030-
| ришнаигра у 3 чина, 0 од(2) превео (, Димитријевић,
(Наставиће се.)
ОРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(„Женске сузе“, „Доктор Робин“.) Оба ова комада при- |
казана су 26. Фебруара. У првом комаду преузео је улогу Миланову Сајевић у место оболелог Недељковића, па ако је комад ипак добро ишао, то служи преузимачу тек на част. У другом комаду, у ком сваки иоле вештији глумац радо приказује Герика, штому се у тој улози довољно прилике даје, да покаже колико ваља и као приповедач, и као немоћан старац, и као љубавник, и као пијанац, и као пријатељ, и као глумац у лепом смислу те речи, — показао је и наш Ружић, да за њега „нема, тешке улоге.“ Нарочито у сцени кад се претвара да је пијан, тако је верно и истинито обележио све стадије пијанства. да нико није могао посумњати, да није запста, пијан. Шта више и сам смеј и осмејкивање му беше као у човека, који се добро накитио вином. Тако исто беху му речи пуне ватре, љубавног жара и заноса кад оно као Ромео ускликне: „Изреци још један пут, дивни анђеле! Анђеле неба! 0, изреци још један пут!“ Већ то неколико речи отвориле су нам лепу перспективу како би ваЉао за целог Ромеа. Да је Л. Маринковићева тежак положај имала поред таког Герика-Ромеа, по себи се разуме, па јој тако само на част служи. што се знала наћи у том свом тешком положају. Још само нека други пут боље и
снажније означи, да јој „љубав нема граница“ па ће |
одмах бити вредна премица своме Ромеју. —н.
.'
МАУ ОИ КА А “ (Владислав Хуњади.) Мора се признати, да Мађари | знају истакнути и у уметничким стварима народни моменат. То показује и њихово обожавање Ф. Листа. Они | внају да сложе интерес за уметност са својим веома 08биљним патриотизмом, и кад славе уметника ињегов рад, онда ће се уједно на такој светковини за цело распламтети и радост о напреткуи полету саме домовине. Така, једна светковина била је у Пешти 12. (24.) Фебруара о. Г. Тога дана славили су Мађари опет таку светковину, која је у свези са развитком мађарске народности, а то је 200-инита представа опере „Владислава, Хуњадије“ у народном позоришту у Пешти. Ту је оперу написао Ф. Бркел. Тај музичар појавио се у прво доба мађарскога, позоришнога развитка у правоме смислу; њега дакле свакако ваља сматрати као творца мађарске опере. С тога је и прва представа поменуте опере, Године 1835, имала свечан карактер. Од то доба је та опера један од најмилијих позоришних комада, и хуњадски марш из ње свирају готово све европске војске. У бахово време, кад животне изјаве народнога духа, и на самом невином пољу уметности и наука, беху потиснуте у најуже међе, сматрала се представа „Владислава Хуњадије“ свагда Као нека демонстрадија. За нас Србе знатан је Еркел по томе, што | је ове зиме саставио оперу „ђурађ Бранковић“, по познатој драми тога имена. Та ће се опера још овог пролећа певати. Ваља признати, даМађари знају поштовати своје капацитете — врлина, коју немају сви народи уистој мери. Издаје управа српског народног позоришта.
= а