Pozorište

риме

" 516. „Цар Лазар,“ трагедија у 5 чинова, од

Исидора Николића, ||

517. „Црна краљица,“ чаробна игра у 3 чина, од Ј. Фрајденрајха,

518. „Црвена и модра кеса,“ шаљива игра у 1. чину, од Асангера, |

519. „Црногорци,“ трагедија у 5 чинова, од Ј. Цара,

520, „Прна књига,“ жалосна игра у 2 чинова, од Леона Гослана, превео 6. Димитријевић,

521. „Прногорска ружица,“ изворна драма у 2 чина, од 6, Димитријевића.

522. „Цветанић и Грделац,“ шаљива игра у 5 чинова, од К, Тепфера, превео 6. Димитријевић,

528. „Царичини вужњи,“ шаљива игра у 2 чина, од Бајара.

524. „Цин Цин,“ шаљива игра у 1, чину, од Морлендера, превео (2).

525. „Циганка,“ опера у 3 чина, епевао Балфе, превео (2),

пао“ ид ;

596. „Чаша воде,“ шаљива игра у 5 чинова, |

од Е. Скриба, превео А, Вежић,

527. „Част куће,“ драма у 5 чинова, написао Леон Бати, превео Милан,

(Наставак,) |

Мађари ву овом етазом и даље пошли напред, ако и полагано. Њиова аристократија, успавана, туђинеким бенђелуком, почела се мало но мало будити и за народне ствари разбирати. Али највећи штит народности и на-

родних интереса био је у жупанијама, гдеје |

ниже племство било заступљено. Жупанијске окупштине бранилеву права земаљска против нападаја одозго; а жупанијеко чиновништво неговало је мађареки језик, литературу и позориште, и било им је скоро једина, али поуздана потпора,

Код нас сеније ишло, него се милило напред шта више, кадкад се ишло инатраг Ми нисмо до душе имали високе аристократије, као Мађари: али нам то није ништа еметало, јер та аристократија у то доба (1790.—1825.) ни код Мађара није скоро ништа радила и жртвовала, Нисмо имали ни својих жупанија. Али

смо место тога имали своју нижу властелу,

· ђурковић, ПИЦА 06 бе ДОПУНЕ И ИСПРАВКЕ ЗА „ГРАЂУ ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЗОРИШТА“

од Јована ђорђевића.

од (2), превео Г. Гершић.

| смо евојих богатих црквених општина; имали

528. „Чаробне гусле,“ оперета у 1, чину, од Офенбаха, превео Удбински,

529. „Читање код кућне чуварице,“ шаљива игра у 1, чину, од А. Бергена, превео (6, Димитријевић. 530. „Чекаоница 1. разреда,“ шаљива игра у 1, чину, од (2), превео др. Д. Деметер,

531. „Чатица чаја,“ шаљива игра у 1, чину,

532. „Честитам,“ шаљива игра у 1, чину, 6 певањем, од К,. Трифковића,

588. „Шоншон,“ водвиљ у 4 чина, од (2), превео (. Димитријевић.

Долазимо вадана репертоар народнога позоришта у Београду. Репертоар тај саопштавамо по хронолошком реду:

! 8 6 8.

1. „ђурађ Бранковић,“ драма у5 чинова, нанисали мађарски Оберњик и Егрешија, превео и прерадио Ј. Ђорђевић,

2. „Два наредника,“ позоришна игра у 3 чина, написао талијански (2), превео и посрбио Н. 6,

(Наставиће се)

спајије и племство, међу њима и добрих патриота, као: Саву Вуковића, Саву Текелију; имали

смо имућних и родољубивих трговаца; најпосле имали емо наших богатих владика, манастира, — зар се е тим и толиким Факторима није мотло ништа више учинити, него колико се учинило»

Ја идем и даље, и велим: могло бе учинити, не само више од онога, што је коднас | него и од онога, што је у то доба код Мађара | учињено, само да се хтело и умело, — Како је у оно време било е мађарским позориштем и глумцима, сведоче нам Балогови мемоари: а нису много боље стајали ни њиови писци, Напротив видимо и из Балогових мемоара, и из Вујићевог животопива, и из толиких посвета и предговора у нашим књигама из сног времена, да смо онда имали богати еталеж наших трговаца,

који је Мађарима сасвим недостајао; да |