Pozorište

(7

8. а то на данашња зла и оскудна времена може поднети. ( велепоштовањем препоручује се Вашем

Високоблатородетву

Трећи дан иза овог догађаја седио је Волтер у својој соби писаћој; баш је склапао план за | своју нову трагедију „Ирифилу“, која ће ваљати, | Жан Маврис Диврен ла олмени „дапру“. Сав сретан и блажен сам реж, и тлумац. вобом, Добре воље, храбар | и весео. Можда већ Ко окамењен сеђаше Волтер на столици, Злоу напред смишљаше, шта ће с оноликим доби“ У обно писманце дркташе му у рукама, том, што та готов коју воску чека ва потоње, н- Том бам се колачу ен надати од четир седмице, за које ће му се овај сад ТЕК | тога високоноснота ђавола, ДиФрена — повиче

у замету зачеђени зд4ад тшлазивцји једно МАНИ набишслеткји Волтер; нотиснув песницу и лупив другим. А биће, по свој прилици, да је и на | њоме о сто,

оној дерној паштети коју хиљадицу Франака завлужио — доста то, да се Волтер тај час никакву злу не надаше, кад му уђе послужитељ у собу, ва завежљајем једним хартије под пазухом, па метав завежљај на сто, рече: уСад баш ес поште дође, господине Волтере!“

Волтер брже боље дохвати завежљај, распечати га, — и ко бимогао и помислити, у каквом се чуду на једаред нађе, кад разви завој и у њему виде све до једне улоте „Заире“. Чисто и не знаде, како му се у руди нађе леп један листак хартије што беше међу улогама, и на њему још лештпе паписано ево ово ;

— Ум али шта сад»

Задубио се у мивли; све бадава, промућурном, досетљивом иначедуху волтеровом, тај пар ама баш ништа да падне. на ум, не били како могао доскочити глумцу; Гњеван и сетан баци улоге на страну. Али та је и првашња воља за рад у томе прошла била,

Повушавао је још до некле, не бил се како год приволели глумци, да глуме „запру“ — но на своје чудо ипокор ни пошто му не пође за руком. Огорчени Дифрен се заклео био, да не ће ни речце више да чује, што бита могло сетити „злире“, Ал он умеде још и противнике певни„Велепоштовани господине песниче ! кове толико да раздражи — те кад се „дапра« наштамта, ђипише на њу ужасном критиком по

Врело расудивши, по што сам послане ми парело РАЧИ у новинама па и броширама. И успеше, Публика,

улоге „заире“ још једаред разгледао — нашао вам, да су по гдекоје речи сасма тегобне и те- охладни према том комаду волтеровом,

шке, па их не могу у својој слабој памети да „Занра« почиваше дуго у запећњу. Кад по утубим, Тако исто мисле и моја господа колеге, | том изађе волтерово дело „ће бетрје ди соп« Враћам вам даклеу своје п у име њихово ево (Храм укуса)“, у ком песник безобзирце нападне све до једне улоте на траг — желећи, да вам | На прве књижевнике Свог доба — обрне се пубоље пође за руком, да нађете другу дружину | Слика још ивећма од „заире“; и кад још за глумачку, која ће бити проникнута правим ве- | Тим Волтер побеже у Лотриншеу, У Циреј, на штачким духом, те ће умети дело ваше прика- добро своје учене пријатељице, маркизе ди Чезивати, као што ваља, влет, оде за њим и „заира“ у заборав,

И једва године 1841. кад слава песникова, изађе на глас по свој Јевропи — врати се на позорницу, 6 другим трагедијама, које међутим поникоше, и „Заира“, те ће славу пееникову да казује до века, -

За Дифрена, веле, да је речсвоју и одржао, никад више није глумио улоге „Ззаире“,

„Уз то мислим да не грешим, што вашем вивокоблатородију додајем к писму овоме и рецешт, по ком све меси прекраено тесто за паштете, А сва ова паштета, овим јаребица (и хране им коју не може стомак да поднесе) стоји само 12 Франака, Употребив тај рецепт моћи ће Ваше високоблатородство заслужити по каткад

Е та буг Т | и нешто мало профита од једанаест хиљада поје сија по о о ћа. девет стотина и осамдесет и осам Франака — Издаје управа српског народног позоришта