Pozorište

Аре

када 208 даљљлљ

пак може бити без сваке идеје, па чисти страх и сажаљење или смеј.

Да се запитамо најпосле каква морална утиска имају обоје» Кво кака, Идеје уздижу човека над собом, |

ипак будин

| одушевљују та, пречишћене страсти поправљају "пак људе; те, као земаљски створови, бивају | бољи, Чишћењем страха и сажалења чисте сву | свези са страхом и сажаљењем,

По БрахФоглу. б.

задати

срПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Министар и свилар.) Бољи избор према пређашњем комаду показао се у другом новом комаду, У позоришној игри „Министру и свилару“ од Окриба, што је приказан у четвртак 28. новембра. Тај комад је управо слика, у којој се огледају политичке особе, што су за живота пишчева стојале на висини онога доба; али и без тога момента што утиче на успех, остаје то занимљив и у својој целини селадан комад. Но при свем том једва бе моћи трајна успеха задобити на мањим позорницама, јер та је теже разумети, што му није ту право земљиште, глатви паркет дворски. Основа је комаду неки кобан и данас још у свему нерасветљен догађај у данској повесници за време Христијана УП. Тим малоумним владаоцем са свим је овладала жена му, која се са своје стране заузима, не баш без нежних осећаја — као штос више стране тврди — за пређашњег дворског лечника Струјенсеја, неког лепог, генијалног, али јако частољубивот човека, те му помаже, да се подигне на највиша државна достојанства и најпосле га прогласи доглавником краљевим. Наравно, да. је Струјенсеј, који је имао најбоље намере, али их својом ватреном ревношћу није могао остварити, — имао доста непријатеља, који су радили на томе, да га сруше. Ту управо тек почиње права радња. Најопаснији непријатељ струјенсејев је властољубива удовица, умрлог краља, Марија Јулија, (Маринковићка), која држи да је због њега изгубила, сав свој уплив. Даље глатки, вешти министар Ранцау (Ружић), који се такођер осећа потресеним у свом положају, премда се лукаво издаје као да је већ уморен од послова п да би желио да се одмори од државних брига, али у грудима гаји жарку жељу да поврати свој прва-

шњи, дугогодишњи уплив падом мрског Струјенсеја. Овима

се још придружи пуковник Колер (Марковић), проста завереничка душа, који ради ђенералског патента чини троструку издају. Краљица и пуковник скују план, да затворе Струјенсеја и све његове присталице на ручку, штоће га давати ратни министар Фалкенсвјелд (Зорић) ради претеновања своје кћери Христине (Сајевиће:) са Телером (бајевићем), нећаком министра марине, те да се тако смелим ударом дочепају власти. Краљица повери Ранцаву тај опасни план. Овај из предосторожности не пристаје на њ; но ипак се закључи, да се план изведе, али се необичним неким начином осујети. Брик (Недељковић), син Буркенстаса (Лукића) богатог свилара у Копенхагну ушао је кришом у кућу ратног министра, код кога је пређе био тајником, у намери, да Телера, свога

сретног супарника у љубави према Христини, изазове на двобој, али га олази стража, што је опколела кућу,и то одмах јави војном министру. Ерикуђеу одају христинину, која га у самоћи љуби. Због ларме, што је постала, уследдоласка ериковог, министар ратни подазревајући даде кућу прегледати, и Брик, не могућивише умаћи, излази из собе христинине, и изјави да је он завереник, и ако није био. да не би компромитовао част своје љубазнице. Присутни пуковник Колер држи да му је план сад откривен, и опрости се подазрења тиме, што изда своје "сузаверенике. Краљицу осуде на затвор, али она по саветуј ранцовљевом, који је међу тим поднео своју оставку. јер није хтео да се потпише на смртну пресуду ерикову, селони краља, да изда наредбу, да се његова жена, кра“ љица Матилда и СОтрујенсеј затворе. Ранцау принуди Кодера, да ту наредбу изврши; и по што се то учини, изнуде од слабог краља другу наредбу, којом се краљица, удовица именује сурегенткињом, а Ранцау првим министром. И Колер добије ђенералски патенат, итако сви троје потпуно задовоље своје частољубље. Ту сезавршује комад, ами још назиремо и то,да ће рик постати христинин муж.

Овде смо изнели само кратак извод из тога комада. Ђило би сувише опширно, да се размрсе сви јако заплетени конци тога комада пуног интриге.

ба приказом само смо условно задовољни. На неким представљачима приметила се нека несигурност у схва-

| тању и изведењу улога, и ако се то може извинити због

тешкоће истих улога. Међу тим и тога ће по свој прилици нестати, чим се тај комад још који пут узпредставља, Женске приказивачице имају овога пута првенство. Сајевићкина игра била је изврена, а и одедо јој лепо. Ружића, била је права грађанска жена и топлим осећа јем „приказала је матер што љуби. Маринковићки кварио је само нешто слаби глас успех њезине свагда промишљене игре и примерног спољашњег држања.

Од мушких допао се најбоље као и обично Ружић, само бисмо му световали, да пази што више на то, даму глас у тој удози не буде увек доброћудан. Човеку, који хладНокрвно диже револуције, не приличи са свим така Доброћудност. Лукић је своју улогу сувише озбиљно схватио Ретко је провиривао из њега сујетан, надувен и с тога смешан човек, а таквог му је ваљало приказати. Сајевић и Добриновић (Јован) били су на свом месту, а то сене би дало рећи о осталима, Које нисмо овде споменули, премда су и они чинили што су могли, али то је — врло мало било. 2

Издаје управа српског народног позоришта