Pozorište
у
и
МР
____ НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 13 ДЕЦЕМБРА 1874.
ва
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА по ТАБАБА. — стоји ЗА нови сад 40, АНА стрАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ 3 нов. и 30 ЗА ЖИГ СВАБИ ПУТ.
ГНАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ
0 ТЕМПЕРАМЕНТИМА,
"(Свршетак.)
0 меланколичком темпераменту.
Видљиви, обични знаци меланколика су: миран, спуштен, често и задубљен поглед. Црте на лицу му слабо се крећу, У старијим годинама направе се по лицу му дубоке бразде, које су доказ затајаних афеката и страсти, У меланколика је ход; држање и кретање мирно, одело држи чисто и у реду. Воли да вазда ради, само га не ваља натеривати да брзо ради. јер се онда лако умори, Меланколик је кадар доћи у трајно узбуђење и осећа силно; али осећаји му доцније изађу на видик него што се покрену. Каткад
му осећаји и не угледају бела дана, него у уну- |
трашњости, у срцу остану, иту у толико дуже
трају. ди воли мирно занимање, мистичност, та- |
јанственост. Ако се у младости изображавао, то се радо бави апстрактним, одлучним наукама: математиком, филозофијом, вишим државним наукама. Он је једностран, што уврти себи у тлаву, то му не можеш из ње избити. Радо се удубљује у предмете, размишља, заноси се, клони се људи, а може да падне и у лудило. Али машта подстиче у њему ватру и одушевљење, на када коју велику идеју обгрли, то је се држи чврето. Осећаји и афекти нибу му никад бурни, али у толико дубљи, трајашнији и троше та, Меланколик ужива више уображењем него ли чулима, Тешко је навести та да зада реч своју, а то за то, јер не може мировати док је годнви-
спуни, Намере и жеље меланколика увек осу у срцу му скривене, Он их полако, крадимице из- |
вршује, јер воли тајанственост, и увек има више жеља него ли захтева Воли штедљивост, не троши у лудо и наклоњен је тврдоћи. Неповерљив је, неодлучан је у избору околине, и ма да има срца за пријатељство, то је ипак због
замишљености. своје слабо дружеван, ћутљив-је |
чв ИЛИ
УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,
|
| | | |
ве + БРОЈ 6 ок
Ф
и неповерљив, Никада није подједнаког расположења, често је ћудљив, сувише осетљив; улаа у будалаштине, а кадтод му је и живот досадан, те му учини краја,
Ретко има оштро памћење, због чега у зрелијим годинама брижљиво бележи све догађаје у књижицу; коју увек пажљиво затвара, Нико се не зна толико претварати као меланколик, само ако му је стало до тога, да своју намеру изведе, У њему има и најледеније пакости, Страсти у опште владају њиме; нису бурне, али га у толико више муче и кидају. Овај темпераменат нагиње дакле највише лудилу и самоубиству, али ретко чини другоме насиља.
Боље стране меланколика су: трпљивост и дурашност у невољи и раду. дн не мари за тедесно уживање и за раскошност, дн полагано посматра, све, па и себе самог. С тога је често ориђиналан, особењак, „Хамлет“ је прави правцити меланколић,
Да рекнемо још коју о меланколичним женекима. Меланколична женска одева се просто, не мари за боје; што дрече; али воли јако чистоћу; ред и штедњу. Ход јој је тих, поглед штовања вредан. Тиха је богомољка, и радо чита озбиљније књиге. ћутљивост јој смета, те не може блистати у круговима, али она мотри на свашта, скривајући у себи све, што је видела, Вели пријатељство, ради полако, не правећи ларме, Она љуби прекомерно, не износећи љубав своју на видик; у љубомори није напрасита, већ је трпљиво сноси, не тужећи се и не проливајући суза; докле је болови не саломе, Она се | никад не свети, прашта увреде, ретко их заборављајући., Слика и прилика меланколичне женске је внегиња у ИФландовој „Едизи Валбертовој,“