Pozorište

„__- НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 15. ДЕЦЕМБРА 1874. ~~~

== Капан, прва, за. аа. 4 ТОДИНА. 11,2 | + БР, %

5 УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

7

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ ПА по ТАБАЕА. — (СТОЈИ ЗА нови САД 40,4 НА СТРАНУ 60 нов. МЕ ЈЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ бЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 ЗА жиг СВАКИ ПУТ.

КУ ИРАНА ТА АЦА РРА а

Спољашне прилике утичу на чула и душу, | афеката има свој особити тон,а када је на најте изазивају — афекте, вишем ступњу; има сваки своје нарочите тонове Асевти су различити, по унутарњем постанку | и Фигуре; али оба ова афекта не могу дуго јеи по спољњим последицама, Многи афекти при | дан поред другог опстати, и онај, који је сланоетанку своме, а други онда; кад се до најви- | бији, мора уступити место јачему. данесе ли шер ступња попну, одузимају човеку говор, те | се душа у радости, то је притисне туга, и онда му у опасност доводе здравље, шта више и жи- човек тужи кроз смеј, обузимају га радосни болови, вот. Прва љубав, стид, блесавост, велика радост, Када је човек у лајвећој радости, тада воли страх; чуђење плашење, дивљење, при постанку переонификацију, оличавање, улевајући ономе, своме меки су; каткад опасни афекти; али гад- | што је мртво, живота, говорећи са мртвим ствољивост, ужас, завист, пренераза. љубомора, оча- | ровима као да су живи, одајући се сети и туговању. јање, злурадост, осветљивост, тњев, туга умрт- Да пређемо сада на поједине афекте, вљују језик тек на највишем ступњу, када Т. 0 чуђењу, дивљењу. ужасу и плашњи, обично смрт доносе, ј Чуђење постаје, кад човек угледа нешто, што Афекти су прости и смешани. је ново, неочекивано, чудновато и велико. НеОвде ће бити прво реч о овима другима, надан, јак утисак, који човеку свест одузима, Човек усамљен говори у јаким афектима увек | претходи обично овом афекту, који, ако је нова сам са собом, али никад у свези; он даје израза – појава у једно и ненојмљива, по што се први само оним замашнијим идејама, које га најжешће _ утисак претрпи, прелази у дивљење. Достигне потресају, Он је после кратке или дуге почивке у | ди чуђење највиши ступањ, то човек, што но јаком немиру; патајући из једног афекта у други о се каже, онеми, пренерази се, крв му застане и мењајући; услед душевна полета, покрет, тесте | тећи, што може да има врло рђавих последица, и тонове, (мешани афекти изискују особито много __ Овај аекат постаје више путем ока неголи пеихолошкот знања и представљачког дара, само | уха. При предетављању даје се овом афекту лашто се.не сме баш управо говарити публици; гани израз, глас је особит као при питању. јер би онда монолог престао бити монологом, | Глас тај је у среди између јасног и тавнога то јест, разговарањем самим собом. · гласа, (амогласници се нешто отежу, При појеАко су афекти, који један другоме усков иду, диним речима забавља се подуже предетављач, на нискоме ступњу, то човек товори полако за Дивљење се изражава и кратким усклицима.

се, само се види по уснама, које се крећу, да | Овећај ужаса лежи у природи, а још више у говори; али у толико више издају руке, прети | васпитању човечијем, и поетаје често из ненада, и мимика унутарње болове душе, | вад човек угледа оно; што му је несносно, Ако

(ваки афекат може с лругим, и се више њих | је уз то; што је несносно, још и опасност, то доћи у жестоки сукбб'и душу узнемирити; али | ова изазива изненадну страву, која је скоро то страсник се одаје само оним афектима, који му мето што и страх, те често за слабота човека угађају страсти, ! · доноси рђаве последице, Ако страва не ослаби

Два противна афекта могу се сукобити, н, пр, и не умртви престрављенот, то он тражи спаса

велика радост и прекомерна туга, Сваки одових у срамноме бетству,

> +