Pozorište

~ НОВОМЕ САДУ У СРЕДУ 18. ДЕЦЕМБРА 1874. дал.

р 5 Хани пе а

ПОЗОРИШТЕ

АЕН 444 "БРОЈ 66, 26 Ји

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАКА, — ОтОЈИ ЗА нови сад 40,А НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зд жиг СВАКИ ПУТ.

о Шо И, бе на

(Наставак)

ЈУ. 0. зависти.

Овај афекат изазива природа и расположај душевни, Ако од природе немамо симпатије, наклоности, према људима, ако добрим васпитањем нисмо осетљиви постали према боловима и јадима других људи: то бмо увек готови да друтима завидимо,

Јед и ердитост ву сватдањи другари зависти, која је осим тога еродна туви и мрзости, завист се непрестано забавља срећом других људи и околина јој изложена је увек мрзости и непријатељству њеној, Завидљивац сакрива осећаје и сличан је човекомрецу,

Завидљивац може тако нодивљати, да је кадар јавно се радовати туђој несрећи, очајавати, кад види даје други сретан, па због тога судбу проклињати и на њу роптати. Така, завидљива душа је у мукама, у грозничавости, која прелази и на тело,те ово слаби, постајући кожа и кост.

Завист је обична, особина. неизображених женсвих, несретних песника и многих непозваних тлумаца. Овај афекат је роб свију чула, Флегматик га ни мало нема, неизображени меланколик обично је са свим у његовој власти, санРВИНИК му ретко, колерик пак врло често, подлеже, Песник се мора чувати, да не одева завист у лепе, живе слике и тропе, јер их овај афекат ретко трпи, +

давист се изражава само помоћу. својих другара једа и мрзости, Ови се појављују у облику дурења, пеовања, трдње, свађања, лармања,

Дурење' је; неотесано, “Рлас' при. изражавању

је опор'и таван; речи се' избацују против воље, Пеовање_ је јасно и „опоро. Тлаб снкће, брз. је, речи теку,

Свађање, трдња и дурење једва да може имати места у племенитијој представи, пре лармање, као честа обобина људи, што имају добро срце, Ово је сродно пвовању, само што се тавније и тежим гласом изговора,

У. 0 љубомори,

Много шта важи као љубомора, што није ни налик на њу. Кад се љубавници закуну, да ће једно другом верни бити, то је онај, који заклетву своју држи, једини власник своје друге половине, не допуштајући другоме, да у њој има удеоништва, и ако се ово ипак догоди, то је за њега несрећа, њега мучи и мори љубав,

У овом елучају је љубомора оправдана, она је шта више племенита ако се увређени део мирно; одважно и великодушно влада. Љубомора, прави човека често у једно исто доба и јунаком и кукавицом и може га довести до беснила, и до очајања, Често се овај афекат претвори у беслу страст, која има трагичких последица, тако, да љубоморан убија ону, коју је негда жарко љубио, као на прилику Отело,

Љубомора везује свих пет чула, а последице су. јој. различите, „према темлпераментима, , банРВИНИЕ је ван себе, те хита у поље, не водећи бриге камо га ноге носе, докле га умор не савлада, те не клоне на земљу. Меланколик се са-

"врије па гризе нокте, Колерик бесни и— убија,

„Овај. афекат лаћа се често метафоре, још чешће аерболе и климакса, Он се изражава гласом, којим и срдња и завист, или подмукло вребање, На крају ставова нешто! се: влушта глас, Изговор је: спор; тих, задржава ве "луго на "наглашеним елотовима и на пбјединим речима, изражавајући се полугласно, на ширбко,. нејасно ,