Pozorište

нв нв за а | зоа. - Ма арка а = У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 20. ДЕЦЕМБРА 1874. ~ ~ ~~~ | Ра па аорте пара ЊЕ АНЕ ка палате аа рани дао оу | у ђ | „ов“ 0 „рам

= ГОДИНА + Бр М, >= | % УРКЂУЈЕ А, ХАЏИЋ, | ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА НО ТАБАКА, — СТОЈИ ВА ИЕ 40, АНА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ |

НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 за жиг СВАКИ пут,

(га а Фоо о торта ет Молнћ

(Свршетак) Овим до сад описаним афектима подложан је | тамо налази, где савлађивање сама себе узду човек и противу евоје воље; они му поткопавају | над страстима преузме, здравље, често му тлаве долазећи, због чега се Нечиста радост бурна је и дивља, нема при | могу назвати пасивним, трпним афектима, Има | изражавању цели ни мере, ако пак нестане при- | пак и афеката, који оживљују и подижу, или се | лике, која ју је произвела, то и ње нестане,

с:

бар појављују у самосталнијем кретању и радњи; Овај афекат потребује у својим различитим | ово су активни, радни афекти, ступњима све Фигуре и тропе, особито метафо- | 1. 0 поштовању. ру; алегорију, климаке, персонификадију, а по нај-

Осећајући оно, што је велико и узвишено, пу- више иперболу,

тем ова, чудом се зачудимој; ако је оно, што је Нижи суви Ванобти (05 расположеност и велико и узвишено, још и савршено. томе се не | веселост, највиши раздраганост и раскалашност, зачудимо само, него то и поштујемо, шта више Овећај радости изражава се смејањем, Ово је те-

каткад и обожавамо. лесна способност, чије тонове представљач с Извор чуђењу су чула, а поштовању душа, | успехом може изразити, Веселост се смеши, Глас Ово друто постаје тек размишљањем, се држи средине између тамног и јасног гласа;

Дивно, шаровито дрво, велика, импозантна | 98 је живи НАЦИЊе А ОИМЕ Висина тона је узграда изазивају чуђење; велики, племенити и | мерена, Весеље је виши ступањ А А узвишени човек бива зарад својих дела пошто- | Су давле споменуте врсте тонова у увећаној мери, ван. Када угледамо море, или бесни огњедух, Радост се смеје, Овим споменутих врста, тото наше чуђење прелази у свету језу, али кад | пова долази још смејање, које је као у трубе, оружаним оком посматрамо васиону, то се у срцу између тамнине и ПАРИС 4 ; нашем рађа осећај обожавања, То је благотворни Раздратаност ливује, Тон је јаснији, бржи, афекал, који чов“ка уздиже, а да то изрази, спа- Јачина му већа, Ако овај афекат прелази у Да да у задатак мимици, При представљању иска- лашност, то и споменута средсва тонова највиши зују се ови афекти лагано, уздизањем гласа, које | ступањ достигну, Речи се претварају у клицање, | наличи питању, а у среди је између јаснога и | Које се интерјекцијама, усклицима, изражава, а тамнота гласа, Осим тога се овде и самогласници | јачина тона постаје виком, нешто отежу, и застаје сена појединим речима,

и. 0 злурадости.

Овај афекат има различитих степена, али не обечашчује увек људско достојанство, Злурадост, која постаје, кад видимо како неваљалство врлини подлеже, чисти је морални осећај, и долази у опште и врло често у позоришној игри. длурадост је неморална, кад се радујемо неза-

Па 24) ВМА ДУО КИ

Телесно здр вље и душевни мир основа су овом веселом афекту, који може тако исто прећи у мирно усхићење, као што је кадар и болести од једаред излечити, Задовољетво није, као што ни бурно усхићење није никад то, што је радост, Чиста радост доноси блаженство; она о- | служеној несрећи било других људи, било набима све нежном, искреном љубављу, и само се | ших непријатеља. Овај афекат постаје сотон-

== , „еј