Pozorište

о У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 22. ДЕЦЕМБРА 1824. -----_

у 4 Зуи

И ИШТА

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

Ра 4 46 „БРОЈ 66 Бе и

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТАНА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. —- СТОЈИ ЗА НОВИ САД 40, АНА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА жиг СВАКИ ПУТ.

ПОЗОРИШТЕ У ки

(Наставак.)

Али како су се преварили. Прво вече добише само четири шилинга (2 Фор,). Шест су недеља остали у Уерстену, и осим два изванредна вечера, никад не добише више од 10 шилинта, Наравно, да је то било незгодно после толике муке и трошка, а како се нису могли надати бољем, пошљу једнога члана, у Белинтем; да види, како је тамо. Његов извештај није био баш најбољи. Рече, да је место тако мртво, да у по дана једва наиђеш на живу душу. Газдарица од најбоље гостионице вели, да би дружина могла, дати једно две три представе, али у својој кући

не да за позорницу собе, јер не може допустити, |

да јој се квари намештај и тапете, него да у дворишту острагт има једна зграда, где се пре прало, и то ће имдати у најам за једну фунту стерлинга на недељу,

Изгледи нису били најбољи, па ипак примише понуду угоститељкину и опросте се са Уерстеном, Белинтем — приповеда наша глумица беше заиста мртав, као што нам је и било јављено. Не могосмо видети живе душе, и осим отворених дућана не беше никаква друга знака од радње,

Први нам посаб беше, да потражимо добре станове, што се у маленим варошима обично тешко нађе, Али ту се преварисмо пријатно, Где смо год запитали, беше станова, и малене цене говориле су нам, да ту обично нема укуЋана, Ја добих за три и по шилинга, на недељу две лепе собе сва послугом и вртом, заједно са воћем и поврћем у њему. Прво ближе познанство са местом и људима у њему учинило је добар утисак на нас, Све беше чисто и спретно, у сваком дућану било је обилато добра еспапа,

муж радио у пољу, старала се жена за посао у вароши. Ове госпе биле су веома разговорне и јако учтиве, Месарица расевла би читав овнујски бут, да би исекла за ме Фунту меса из среде, а млада повластичарка, беше према својој радњи пуна сласти и љупкости,

Наше повориште не изгледалне најпријатније, Беше при земљи, у ширину имађаше 14 стопа, у дужину 86, са ниским таваницама, а у једном углу кварио га је велики бакрени котао. Како се ова корисна ствар није могла уклонити, јер је била узидана, то су држали у њему наши мушкарци своје одело, направили су у полукругу слепи зид; и оставили су међу ОВИМ зидом И 6отлом простора од две стопе, па тако добише собу за облачење. Нове кулисе беху веома, широке; ми сасекосмо од сваке по три стопе, Пред позорницом наместили смо ред свећа са ниским свећњацима, две свеће гореле су иза вулиса, Једна на каси и једна изнад котла, Газдарица нам узајми за засебна места осам наслоњача, скамије за партер даде нам учитељ, галерија, доби неизрендеисане даске, које смо понамештали на неједнаким бачвама. Кад смо били готови, било нам је, као оном сиромашном племићу, који је на улици викао, да продаје ђинђуве, а овамо ве Богу молио, да га само нико не чује, Све је изгледало тако сиромашно и отрцано, да смо се готово надали, да нам не ће нико доћи.

Судбина нам не испуни то надање, На прву пробу дође некакав пријатан човек, рече, да се зове ЏолиФ, мољаше нас за опроштење, што нас прекида, заиште дванаест засебних места, за себе и своју породицу, а двадесет и четири за своје познанике, да тим прегледа, како смо ее наме-

Продаваоци су били већином економи, и док је | стили, и рече, да је све веома кравно, веома

| | |