Pozorište

~ У НОВОМЕ САДУ У ПЕТАК 27. ДЕЦЕМБРА

. | 1874. доле |

па фак У ТОДИНА 1,6 ђЕ

ИТ =>

УРЕЂУЈЕ А, ХАШЋ,

ИЗЛАВИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — СТтоЈИ ЗА нови сад 40,4 НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕ чно. — ЗА ОТЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 3А жиг СВАКИ пут.

нвштоо УЗВИШЕНОХ

_(Свршетак.)

Како пак цени нанарод слободу, докази еу томе хекатомбејуначких живота, којих ве влава, надмеће са славом термопилеких и маратонских јунака, а име им је за вечност сачувала народна, вила,

Та ведика, покретним ки узвишена, тратичности пуна драма још ее није довршила, али поједини њени моменти могли би побудити на, то позване песнике, да нам прикажу прошлост у садашњости, да велики и узвишени садржај заодену достојним уметничким обликом, да нам на,

тим епским основима енагом евога, кенија До- ·

граде драму народну,

Узвишено изазива у нама пажњу и поштовање, Само злоба или повређена таштина, понеће се, те му зар не ће указати пристојно поштовање, не ће га појмити, гнушајући се од: њера, или презирући га, Али то су душе, које осећају радост само у томе,да баце сенку на светлост, и да до праха понизе оно, што љевак признаје да је узвишено,

До душе увек осетимо као неку страву, кад смо пред узвишеним, јер ту огледамоснагу и величину, које нема у нама, Али опет тај страх, који нам сечини да је у узвишеном, И ког ће осетити само људи страшљивога срца, преображава се доцније у чисто поштовање, Тако на прилику бура нам неће доћи узвишена. докле се од ње отрашимо и презамо; али вад смо на'таквом месту, да јој се, и ако не равнодушно, а оно бар без страха иса поштовањем можемо дивити велељепљу, онда ће нам се показати са свим узвишена,

Вољау најјачој својој снази ради узвишено, Како гњев прекорачи границу, постаје страховит, а, неограничено (беснило страшно, тадно и ужасно, |

У науди о'ономе што је добро и о ономе што. је зло, може бити ито добром то зло узвишено, Шта, више, само зло. доводи нас у овобитим случајевима до тога, да. се чудимо и дивимо, Наравно, да то не бива увек, За. просто зло, можемо. рећи, да, је досадно, да га мрзимо, или да га се бојимо, и што гаје више нагомилано, да нам долази свецрње, глупље итадније, Али ако видимо зла човека, где устаје као борац противу свега, што је видно и снажно, против човечанског друштва, или против оних начела, која, владају у његовом времену ; ако опазимо у њему унутрашњу борбу са самим собом, са његовим бољим странама или савешћу, која се пригиба, на две стране, па ако се на том мегдану про-

„тиву свега опире духом и тешким напрезањем,

Боје у остадом не могоше многи отрџети, него у том случају подлегоше; и ако је после свега одупирања пао као жртва истини и правичности, које га и оборише: — онда тај зао карактер постаје узвишеним: једно, што му у напорним борбама не достајаше снаге, да се опре свима навалама) друго, што га савест или самосвест изневери и напусти, баш онда, кад се највише уздао у њу. Али ређати којекаква ужасна дела, то сене елаже ни у колико са узвишеним, Човек, који чини само зло, па зло, а не бори вени ве чим, не може нам никад изгледати као узвишен. Ми ћемо у њему видити само страховитог демона без мере, или ће нам ве представити као свот или животиња, само ако је сувише нечовечно и сурово страшило, Исто тако ђаво или сурови варварин не могу бити узвишене личности, Дабисмо бољеравумели кад јен вло узвишено, узмимо шекспировогт Рихарда ПТ, у ком се то зло најбоље огледа, Рихард постаје ва својих мнорих сила, које ипак само разоравају и убијају; прави

| | )

па