Pozorište

урне

о У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 22. МАЈА 1877.

рт -+ ТОДИНА 11, 2=

ПИТ

ак +. вео 3), 2

они = УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ, ОЛАВИ СВАТДА О ДАНУ СВАКЕ ПРЕДСТАВЕ НА ПО ТАБАКА. — Столи ЗА Нови Сад 40, Х на страну 60. н. мебично. — ПРЕТИЛАТА

СЕ шаље Корнелу Јовановићу,

који СЕ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА ПОЗОРИШТУ ПРИМИО ДА РАЗАШИЉЕ ОВАЈ ЛИСТ.

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 ПОЗОРИШНОЈ КРИТИЦИ,

(Свршетак).

У згодно време биће умесно да се по каткади специјално која рекне о врсноћи овога или онога приказивача, али шта ће да значи оно непрестано репродуковање позоришне цедуље са додатим предикатима, по којима се глумци граде ђацима, а критичари учитељима 7 Исто је тако бескорисно пзвештавати о свакој, па и поновљеној предста» ви, п у сваком реферату о представи ређати аплаузе и изазиве, по што је познато, да те изјаве нису мерило за оцену уметничког успеха. На против у највише случајева треба онде да се изнесе јав-

на оцена рада позоришног, тде ти знаци одобравања и допадања нису на свом месту употребљени, или где су изостали. Баш због овог последњег случаја потребна је позоришту стална 1030ришна критика, која се оснива на одређеним начелима, а не на моментаној самовољи. То је „празнина“ у уставном животу позоришном, а да се та празнина испуни, то живо желе и управитељи и чланови позоришта; али управо не знају како да се тој потреби доскочи. Да се та потреба 0сећа, да је она прешна, 0 томе се нико не сумња.

Али да се вратимо опет к ствари. Има много примедаба и ситница, које вично око опази при свакој предетави, и које су од битна значаја, а овамо се у критику не увршћују. Драматург ваља својим начином да употреби те примедбе. Он ће се, потпомогнут угледом свога звања, са овим или оним чланом разговерити о томе, да ли је схватио своју улогу као што треба, он ће артистичкој управи саопштити своје назоре, па ће својим 0добравањем у неколико накнадити аплауз публике, који је био изостао, а тиме ће користити наро-

чито оним глумцима, који теже да се усаврше. А |

његовим назорима, ма да нису штампани, даће значаја, и важности ауторитет његова положаја,

_______

| јатеља.

а тога није било до сад. Разуме се по себи, да пачеоници „позоришни „треба да повере таке мивије само таким особама, које су својим знањем и другим нужним својствима довољно доказале, да су за тај посао дораесле.

Али тај ауторитет даће важности и овим примедбама, које буде драматург штампао. Не треба одмах рећи, да публика, те примедбе не ће примити за то, што су од самога завода инспироване. Публика увек прима оно, што је заиста добро, па кад се осведочи, да су реферати драматургови писани стручњачки, разборито и раздожито, то ће она њиховом садржају доиста поклонити оно поверење, што та заслужују, а свакако више поверења, него већини досадашњих производа на том пољу, који и покрај својих тако званих „слободних“ назора нису ни којој страни користили. Треба се само држати истине, па ће штампана реч имати свагда дејства и уплива.

Летитимно установљење јавне позоришне критике оправдано је и аналогијом изрицања пресуде. Узмимо, да оцена каквог позоришног успеха садржи у себи пресуду. Али ми видимо да и у обичном животу не може свако судити, изрипати пресуду, него да је то надлежан чинити само онај, који има позива и правничког знања за то, и коме то држава нарочито повери. Па за што да се п на даскама, што значе свет, не употреби пракса, која се у свету неопходно потребном показала Особито, кад је доказано, да досадањи поступак у том погледу није био ни од какве користи за уметничке заводе, него им је шта више шкодио.

Могуће је — и мислимо, да то није тако невероватно — да ће драматург брзо стећи неприНарочито ће ко томе, као обично, дати

импулса сами чланови позоришта, јер глумац у