Pozorište

= ___ _- = = | |

|

|

пут: Срби из свију српских земаља око слике

· Срба и Српкињица, па се ори, да нама, стари-

|| дио с турским пашом. Али Корнилија не ће | Је ли, мала моја Корнилијо, ти ћеш на скоро | бити була у харему, а ја нећу да будем ни бити моја мила женица 2“ | чији роб! | Баш смо ковали планове како ћемо у напре- | Та цео велики свет отворен је широм пред | дак живити, али уђе собарица и пријави некога | нама, педесет и две жупаније угарске. Ма куд | грофа, који би желио да нас походи. | отишли, свуда, у сваком селу може се склопити | „Корнилија не прима посете!“ Тек што сам | неколико дасака, свуда роди шеница, што ће нас | изговорио те речи, али се гроф већ створио пред || изхринити, свуда ћемо наћи сламе за постељу! | нама. || Радост ће нас пратити, уметност нас неће остав- | „Молим лепо, да ме извините, Е _— рече гроф љати, а љубав ће нам бити заштитница. | учтиво. „днам ја веома добро да госпођица не „Је ли, добра. моја Корнилијо, ти ме ипак љу- | прима посете, али морао сам доћи да се с њом | биш, ма да те ја не заслужујем > Је ли, лепа, | разтоварам.“ | моја Корнилијо, ти си не само лепа, него и вернаг | „Изволите сести,“ рекох му. (Наставиће се.) | 1

МАЛИМ УЉЕ МУ МОМ МА

| ОВЕТКОВИНА СВЕТОГА САВЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕОГРАДУ, | (Свршетак ) Завеса се диже, тишина! Гледају нов свет са | лепши доказ добре школске дисциплине, која слу- || позорнице, многи за цело прву представу у жи- | жи на препоруку њиховим наставницима м на- | воту: Ноћ у очи нове године и историј- | ставницама. || ске слике из дела Маркова сабља. Прве | Опростите, драги читаоци, што сам вас мало | слике указаше се и прођоше у највећој тишини. | подуже забавио: пустио сам срцу на вољу, а | Кад се указа слика: Црногорци у боју с | перо послушно, па шта ћеш му. А није ово ни Турцима, опет се осу пљусак од пљескања, а | незнатан појав. Оваке и овима сличне светкокад се указа слика: Таково с ондашњим јуна- | вине загревају душу омладини и испуњавају је цима и Кнезом Милошем на челу, онда се прво | утисцима, који после, у старијим данима живота, зачу бурно пљескање, па онда из невиних грла- | маришу као најпријатније успомене. А деца, испу- | наца: Ура! Ура! Ура! Завеса се диже и последњи њена оваким свечаним тренутцима из прошлости, | увек су топлија, пријамљивија, те доцније, кад | Кнеза Милана певају химну, а одушевљена пу- | околности озбиљног грађанског живота ишту да || блика поздравља их безбројним: Ура! Ура! Ура! | се раздрагају, лакше их је одушевити, покренути | Оркестар свира, кор пева, а кад дође познати и повести за све што је лепо и узвишено, за све | припев: „Боже храни, Боже спаси!“ онда у је- | што је од опште користи. Дође време кад апе- | дан глас запевају и сви 1900 грланаца малених | лујемо на народно срце, а заман је све, кад то | срце из раније нисмо обделавали, нисмо га не- | јима, суве лију, а како ли је тек светитељу Сави, | говали. Где су срца у своје време за све пле- | | |

кад тамо, на престолу божијем, чује да се још | менито пробуђена, тамо после не ниче друштвени није угасио његов род, него да, поред свију не- | коров под разним његовим омраженим именима. воља с којима се хвата у коштац, с дана на дан | Колико за. разум, за реална знања, толико, и још | расте и напредује, докле га једнога сретног дана, | више, старајмо се да дечија прса испунимо пле- | сав уједињен, не поздрави громовном песмом, која | менитим осећањима, жаром за све узвишено и | ће и Господу Богу... . Опрости, Боже, трешноме опште-народно, па ће се онда све већма утуљи- | перу, али ти си нас научио надама и жељама, | вати“ гадне страсти, као што су себичњаштво, а ми, ето, надамо се и желимо, да нам помогнеш | претворство, раздружљивост, шеретлуди разне наш народ ујединити, те да те заједнички сла-. сорте и има других радних друштвених махна, вимо и хвалимо, да заједнички и уживамо и па- | које се гнушам овде и прибележити. Какав усев, тимо. | онака и жетва: људи прегаоци, још док је жито |

Дечица, после представе, у највећем реду, | мало, заиђу у њиву и врло пажљиво и помњиво оставила су салу, и за време представе понашала | чупају кукољ и главницу. Што вреди за сејаче, | су се најуљудније, најпристојније. Ово је нај- | вреди и за васпитаче. А сада — остајте ми здраво. )