Pozorište
бод, У НОВОМЕ САДУ. У УТОРАК 30. ЈАНУАРА 1879. ~~~ ~~~
- па
3 = ГОДИНА 11,2 ди
ПОЗОРИШТЕ +=
ОР ВК о
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,
Излази свагда о дану сваке представе на по табака.
Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 н. месечно. — Претплата
се шаље Корнелу Јовановићу, који се из љубави према позоришту примио да разашиље овај лист.
ОТАРИ ГЛУМАЦ.
(Наставак.)
Корнилија је изабрала њега, и само ја, и можда, још какви калуђери или који заковани моралиста, могли бисмо тврдити, да није добро учинила.
_ Гроф је био велики господин, а поред тога добротвор позоришту и зналац позоришне уметности. У оно доба није још било толико новина, колико их има данас, те су тада публици давали правац само каваљери и племићи, а не као данас оцењивачи, критичари и рецензенти. У осталом ти каваљери били су у многоме налик на рђаве извештаче и оцењиваче, јер су веома мало познавали праву ствар. Брољали су много, имали су увек своје „изабране“; неке су опет непрестано гонили. Играли су доста знатну улогу у сплеткама позоришним, а имали су у томе послу вазда своје користи и интереса.
Али гроф није имао „слободне улазнице“, био је претплаћен па ложу. Шиљао је поклоне кад су се давале кориснице (т. ј. представе у корист) појединим члановима позоришним, а често је купио и прилоге у корист друштву! Много је жртвовао на олтар домаће уметности, тај великодушни мецена! Па онда, како ли је био љубак, пријатан, па ни мало ноношљив! Веома је радо у друштву са глумицама, али је наклоњен и глумцима, јер и с њима прозбори по коју лепу реч. Мене је један пут узео и испод руке, наравно не на улици, али тек ипак узео ме је испод руке! Други пут ме је опет позвао, да га походим, најбоље из јутра — кад је сам. За тим нас је походио веома често — као што то обично бива. Разговарали смо се много о уметности и књижевности, О страним позориштима и о мнотим другим стварима, јер гроф није био само мецена, нето — као што већ рекох — и зналац, стручњак, редак човек!
Корвилија. се понашала према њему мало уко-
чено, а то ми се није допадало. Молио сам је да буде умиљатија према њему. Гроф је наш заштитник, наш пријатељ, а он ће нам бити и кум, кад нам буду сватови. Сад су нам стигле нужне исправе, те се морамо на скоро венчати.
Корнилија ми је обрекла, да ће ми учинити по вољи; само што се тиче нашег венчања рекла ми је, да га одложимо још на кратко време, док не заштедимо мало новаца, а то сад лако можемо учинити, кад нас је публика тако јако заволела. Можда ће се онда и њена мати с нама, измирити. Па онда се можемо где год мирно настанити, па живити новим животом !
„Мала лудице, како се бринеш за нашу будућност! Како сам и могао држати, да си тако лакоумна 2 Та ти си брижљивија и опрезнија, него ја. Па ипак је мој добри пријатељ, црни шалтач, држи за сујетну намигушу! А и ономадне ми је рекао, да се сумња у њу, да стоји у одношају са натпим грофом. То је злобан човек, тај шаптач! То је оличени човекомрвац! Ти Корнилијо љубиш мене, верно и искрено. Канда ми се опет враћају први тренутци наше љубави. Та можда само за то од ми што дуже будеш миљену вица вели: „Брак је гроб љубави!“ моја Корни; 5
Па
лажеш нашу свадбу, да ла, јер стара носло-
Ах, драга
2
изгледа бадава,
пријатељ, жели ми свако добро. Срами се, Давиде! Зар опет хоћеш да будеш љубоморан, па да патиш и да те исмеју2 — Громи пакао ! Та угруваћу те безобразнике !“
А шта је тој публици — јел и она полудилаг Сад ми само по некад, као из милости тапше и повлађује мојој игри. Шта се то морало догодитиг Зар већ морам да завидим за,