Pozorište

2

|

зе ПОЗОРШТЕ <>

УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ,

Излази свагда о дану сваке представе на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. Претплата се шаље администрацији „Позоришта“, у матичином стану, у Новоме Саду.

НЕШТО 5 ДРАМСКОМ ПЕСНИШТВУ,

(Свршетак.)

Што рекосмо о предмету, облику, о језику у драми у опште, то ваља нарочито за трагедију, која нам само важне сукобе живим енергичним језиком (обично стихом) сме приказати.

Драма у ужем смислу или позоришна игра, је онај песмотвор, у ком нам се приказује знаменит чин било из прошлости било из обичног живота, борба знаменита јунака против знаменитих сила, које на послетку јунак победи.

И ту се тражи савршеност, важност, доследност пеемотвора, и ту је сав развитак као у трагедији, само што је окрет и катастрофа друкчија.

У трагедији се окреће радња на несрећу, у позоришној игри на срећу јунакову. У трагедији пропада јунак у катастрофи, у 1080ришној игри побеђује.

Комедија је драмски песмотвор, који нам приказује сукоб између две противности, које се мирно реше, а никоме на штету.

Противност (контраст) је дакле душа комици.

И у комедији има јунака. И он се бори, и он надвлада, али је та борба зачињена хумором и досетком, а сам чин по себи није тако узвишен и знаменит, као што је то у озбиљној драми.

Сукоб комични са свим је друге природе него озбиљни. Лудорија, слабост, мана (унутрашња) заплећу се онде. Случај (али не елементарни) може у комедији преокренути радњу, досетљива мрежа може овде из потаје заплести радњу, брзе, ненадане згоде могу решити чвор као из заседе.

И у комедији се тражи јединство, али то јединство није тако строго и доследно, као што је то у озбиљној драми. ћиви, здрави хумор, оштра досетка је оно средство, које оживљава,

радњу у комедији.

Без хумора, без досетке нема комедије. М 5

Свет мора се развијати у комедији пуним хумором, као светлост кроз призму у шарене боје. Њива досетка мора пратити целу радњу. Свет се развезује пред нама у саме контрасте, који се на послетку сложе у мирну делину.

Али простота није хумор, будалаштина, није досетка. Ненадани слепи случај не сме бити јединим покретачем комедије, као што ни карикатура не сме бити основ комичним карактерима.

По своме предмету и изведењу може бити комедија фантастична или реалистична.

Фантастична комедија (нарочито старогрчка) освојила, је својим предметом све одношаје јавнога и културнота света, његове мане. И песник, кад их преточи у комедије, може им придружити карактере, мотиве, створове, који су плод његове фантасије, који стоје ван обичног живота људеког, а кад сложи тако небо, земљу, пакао, људе, богове, животиње, састави низ контраета пун драмског ефекта.

Такве врсте су аристофанове „Жабе,“ „Птице“, „Облаци“.

Или песник оживљава фантасијом природне силе, ствара виле, виљенаке, кепеце, те их саставља и измеша у комичној радњи са реалним светом.

Од те врсте су и романтичне фантастичне | комедије шекепирове као н,пр „Летњи сан“, „Зимска прича“.

Реалистична комедија прпе своје предмете из реалнога света, похвата махне или лудорије појединаца, али такве, које су опште, те их живом сликом приказује свету.

Већ у Грка истакли су се такви типови. По њима и у Латина и у целом осталом свету.

У реалистичној комедији може смешни сукоб настати по ситуацији или заплету, и то у сплет-

НЕ

–овљељ У НОВОМЕ САДУ У ПЕДЕЉУ 17. ЈАНУАРА 1882. Фугог—