Pozorište

-ооабр 148 Ферог~

карској комедији у карактеру јунака, и у карактерној комедији.

У сплеткарској комерији, коју су Шпањолци створили, а у којој су Французи највећи вештади, иду различите особе за својом цели, или све за једном, или различите особе за противном, и по томе настаје међусобно такмење, борба пуна хитрине и доскочица, где једна особа не да другој да до цели дође, те се радња еве то јаче заплеће, а досетљивим, ненаданим, али ипак природним начином решава.

Карактерна комедија оснива се на комичном сукобу карактера са самим еобом и са светом. Лажа, претваралица, хвалисавац, тврдица, помодарка, гизделин, сухопарни научењак: типични су карактери те врсте

Молијеру у тој струци нема пара.

Ту мора песник добро да пази, да не персонификује апстрактну ману, већ да ману покаже у карактеру жива човека.

Хиесторичка комедија на послетку црпи своје предмете из комичних сукоба у повесници.

и =

Језик у шаљивој игри мора бити јасан, жив, карактеристичан. Карактери оштри, природни.

Комедија може се писати у стиху иу прози, али је свакако слободна проза згоднија.

Побожна игра приказује нам у драмском 06лику чин побожног садржаја, а пастирска игра чин из живота пастирекога.

У осталом побожна игра, која се развила из мистерија средњега века, пристаје уз драму или трагедију, премда су то често прости диалови без правог јединства и радње.

Драма се може говорити, али се може и певати уз музику.

Џевану драму зовемо опером, где монолог замењује арију, диалог речитатив, те се додаје и укупно певање, збор.

Трагедији и драми одговара озбиљна, комедији комична опера, лакрдији оперета.

Мелодрам је на послетку краћа драмска пеема, коју особе на изменце говоре, али им говор прати карактеристична музика.

ИО ТИЋИ,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Окаљано поштење“, карактерна слика у 8 чина, написао Борман Риген, превео С. Рајковић, престављено је у нас први пут у уторак 12. јануара о. г.)

Нема за цело ништа лепшега ни пријатнијега ва рецензента поворишнога, него кад му се даде прилика, да крајем представе сме рећи: данас сам задовољан; задовољан сам и са представом, и са делом, аи са публиком. Тешко је заиста све ово саставити, те зато се ређе и чују гласи задовољства од стране решетара поворишних дела и глумачких представа. Крајем приказа „Окаљаног поштења“ могли би смо рећи, да смо били више вадовољни него незадовољни. Но па да замерамо и да хвалимо.

Поштени и честити творничар Роберт Велс окаљао је своје поштење тиме, вели Риген, што се жртвовао за оца, кад је овај проневерио касу неке банке. Он је оцу, опет као благајнику, ив своје касе дао да подмири окрњен новац, па комисија нађе, да у њега нема, колико треба. Он буде тужен и осуђен на две године затвора. Издржи то, дође ва тим и ожени се Каролином, кћерком Анзвелма Ренцијуса, али јој о своме затвору није ништа рекао. У затвору је био са злочинцем Баранским, Овај му препоручио жену и дете. Жена је умрла а дете, кћер _ Клару, узео је Роберт к себи и држао је као своје дете. Она је већ одвркла па лепа, па бајна и у њу се ваљубљују у један мах двоје: стари пенвионирац капетан Франц Ренцијуг и морнарски официр Густав Рол. Овде почиње ово дело на бини, а да буде каква год прилика за љубав, баш је рођен дан Робертовој жени. Што овде набројасмо, приповеда се мало по мало пред публиком. То су тешке и немиле успомене. Приповедање је главна

ствар кров цело дело, радње, акције је мало. Читаве три радње баве се тиме, како Роберт неда кћер Баранскову Густаву, како се чува, да се са Баранским не састане, како се боји, да га овај не ода, јер из тавнице пуштен, помилован је. Но Барански га је одао пре него што се и надао. Жена му сад хоће, да се растави од њега, да га остави, и једва их капетан измири. То је све, и наравно, да се официр и Клара узимају.

Кад се запитамо сада, па чиме је то тако окаљано Робертово поштење» Тиме, што је оца заклонио, ма да се овај опет ва то убио Та то ваљда није непоштено толико. Тиме, што је притајао, да је ватворен биог Та сваки крије своју срамоту. Не налавимо довољно разлога, да се тако пошгење тиме даде окаљати, а најмање узрока дајемо жени му, да се за то хоће да раставља. Кривица нека јесте у томе, што јој за осам година није о томе ништа рекао, кад га ја тако болело, тако тиштало, да је сваком приликом, кад год би се ма којим начином сетио, у јарост долавио те беснио Па тиме јој још мање дозвољавамо, кад се у комаду непрестанце говори, како је поштен, па како човечно са раденицима поступа

Па питати морамо даље, зашто се Роберт противи

толико оцу Кларином, те не ће да му рођену кћер по- .

каже, шта се боји; та тим пре треба да му је покаже, што га Барански беди, да ју је унесрећио.

Са делом не можемо блш задовољни бити, па још кад се узме у обзир, да је пуно тужних, жалосних сцена, сцена, које су кадре суве натерати, а не знаш ни сам зашто, јер психолошхи се растумачити не да. Али са представљањем морамо задовољни бити. Истина први се

—_____,