Pozorište

оре 146 | Ферог~

је и самом требало толико лечничке помоћи, руга се лечничкој вештини, и пише најразузданију сатиру лечничко знање и приказује силом 60лесника, премда беше прави болесник.

„А рган“, јунак молијерове лакрдије, живи у својој бољетици. С њом леже и устаје, око ње се бави дању и ноћу и њу управо љуби; јер да је не љуби, лако би му било одрећи је се, по што је њу само себи уобразио. Овај смешни јунак не ради и не мисли друго, но како, тобоже, да ублажи своје уображене патње. Непрестана употреба, тако званих „кућних средстава“, саветовање « ученим лечницима и лекарима, то му је сав посао. Ово је најсмешнија позоришна фигура, што се само даје замислити; по њему шаљива игра постаје правом лакрдијом. Молијер је све могуће себи дозволио, желећи постићи комичан утисак. Но то је сасвим наравно, да у драми, у којој јунак непрестано мисли и ради око бољетице свога тела, мора бити говора нешто и о сталним средствима и стројевима, који помичу или заустављају пробаву ; — а „пагштана поп = стрја,“ мишљаше ваљда Молијер. Према томе спадао би молијеров „Силом болесник“ у „низоземску школу“. Ипак уз ове раскалашне црте има „Силом болесник“ и такових комичних поједности, које су од финијег градива, шта више главни мотив и сатирично решење комедије (болесник буде наиме тим излечен, што га његови дају произвести за доктора медицине) без сумње

показује виши правац, који се диже изнад обичне лакрдије.

~

Али онај, који познаје живот и рад песника и глумца Молијера, видеће у „Силом болеснику“ још много више: не само да ће му одрећ“ значај просте лакрдије, него ће у њему опазити и становиту трагичност. Ко може замислити све прилике, у којима је „Силом болесник“ настао, све прилике, у којима је приказиван и како је приказан, и ко га је први приказивао, тога ће управо растужити ова разуздана веселост. Онај ће се „Силом болеснику“ престати смејати, који се несрећом при представи сети, да је ту комедију писао прави болесник на час пре смрти своје, да је умирући први пут одиграо улогу силом болесника.

Дана 17. фебруара 1673. беше „Силом б6олесник“ тек трећи пут приказан. Већ пре подне тога дана позли песнику и глумцу „Силом 60лесника,“ тако,да су га његови пријатељи молили, да то вече одустане од глумљења. Молијер их не послуша, јер није хтео — како извешћује његов први животописац — сиромашним члановима позоришта ускратити обећану им дневницу. Скупио је све слабе силе у једну и глумио — бог га знао, с каквим осећајем и којом бољом — храбро, до свршетка. Ту у последњем призору, у ком Арган набавља докторски шешир, силе му малаксале, грозна игра евршила се. При последњем „јигој!“ (присижем) ухвати га грч, те се присиљеним смешењем трудио, да сакрије смртно трзање својих удова. На, треће питање није више могао присећи....

(Наставиће се.)

БИОТИЋИ,

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Сан и јава“. Историјска драма у 3 чина, од дра Милана Јовановића, приказана, 18. јануара 1882.)

Види се, да овој трагедији фали свршетак, П. део. Трагедија се мора свршити са катастрофом, а ова се свршује са заплетом, обртом, перипетијом. Ја не знам за што се меродавне личности устежу, да изнесу и Ш. део на позорницу. Ја се сећам, да је тај део даван само један пут, им то још године 1874. кад је и први пут приказан, и онда смо имали потпун, округао утинисмо имали никад. Сад заостаје нама само Фрагментаран утисак, и сви, који не знају

за други део,

сак, који доцније

излаве из позоришта као велики знак

питања, јер осећају да радња није довршена. Још имам нешто да приметим, што се те драме тиче, а то је сам наслов. У трагедији треба свагда да је наслов конкретан, пошто се и сама трагедија са врло конкретним стварима бави, никако пак апстрактан, као што је у овој. Шта је то сан и јава 'То може значити свашта, а не мора баш то значити, што хоће да значи, Тој би трагедији доликовао н. пр. наслов: „Гроф Кенигемарк“. Такав је наслов дао и Павле Хајзе својој трагедији, која се бави баш тим истим предметом, којим се бави и „Сани јава“. А такав је наслов наговестио био и Ф. Шилер, који је такође тај предмет хтео да об-' ради, али га је смрт ивненадила, те нам је оста-

=== У