Pozorište

0

Ор 6 4«ео-

Још су примљени за чланове: др. Јован Велимировић из Н. Сада, ђорђе Јосић из Н. Сада, Јован Савић из Карловаца и Милан А. Јовановић из Н. Сада,

(0 стању и радњи позоришне дружине поднеће привремени управитељ Димитрије Ружић засебан извештај. Овде ми ваља само у кратко споменути да је срп. нар. позоришна дружина, обишла ова места: Сенту, Аду, Земун, Ст. Павово, Руму, Карловце, Нови Сад, Сентомаш и Ст.

Бечеј. Дружина се сада налази у Жабљу, одакле ће у Вел. Бечкерек, Темишвар, Вршац и Панчево, где ће зимовати. Тако је за сад установљен план за путовање позоришне дружине, који ће се према околностима морати у нечем изменити. Позоришна дружина имала је сувишка 1,164 фор. 6 н. ито у овим местима: у Ади, Карловцу, Сентомашу, Ст. Бечеју, а нарочито у Н. Саду, где је сувишак изнео 1,041 ф. 79 н.

(Наставиће се.)

БАЛКАНСКА ЦАРИЦА.

(Наставак.)

У тим тренутцима, био је г. Липовац управо класичан Такав је био на пр. у монологу на евршетку другога чина. Поречкавши се са кнезом Деаном, који му пребаци намере издајничке, уби тога представника најчистијег црногорског домољубља. Пратња, носећи мртвога Деана, уклања се се позорнице уз тужну запевку, а — убица, издајник Станко, остаје на њој сам

„Врх Деанове јоште топле крви, На траг сировн мога злочина.“

Грозно је било погледати га тад! Рекао би, сав се скупио у котур и као да би хтео сам од себе да се скрије, сам од себе да побегне. Под моралном депресијом, која му притисну душу иза, извршеног убиства, учини се, као да је црни демон властољубља и е њим у поворци ношеног издајства потонуо у дубине, из којих не ће никад више изаћи. Тачно пеихолошки мотивован је пад енергије, која ни у таке силне нарави, као што је Станкова, није могла дуже задржати се на највишем степену свога напора иза експлозије,

што је стала живота Деана. Станко се боји и каје: „Овдје ми свашто сада пријети: Иво и људи и земља иста, Највише савјест моја нечиста.“

Но демон властољубља опет му изби на површину душе:

„Ал Турци...круна... краљевска власт... То ми не може са ума паст!

Станко се још бори ес њим, црни демон опет тоне, Станко, прикупив око себе еву моћ своје боље стране, отискује га, рекао би за навек:

„Одби с' од мене, проклети враже!

Прстом се сваки издајник каже!“

Ал демон се опет помаља са свом силом и

с тријумфом улави у душу Станкову као у своју неограничену државу:

„Хришћанство дјело нека ме куне,

И то је лакше но бит' бев круне;

Па за то ноћас бјежаћу Бару,

Отолен под скут Мурату цару.“

Завеса пада; публика уздахну!

У трећем чину нова борба за Станка: између љубави и властољубља. Још тежи моменти, јер је — љубав слепа сила! Даница му је у срцу, он Даници. Љубав је међу њима савршена. Али за Станка већ знамо, ко му је усео на душу као неограничени господар. Тај господар ставља 0граду између Станка и Данице. Да ли непробојну оградуг На крилима жарке љубави Станко се залеће неколико пута, да пробије кров ту ограду и освоји лепу Даницу, порушив јој тврде бедеме патриотизма. Даница силним дахом патриотизма, јуриша на ограду, која је раставља од Станка, трудећи се неуморним трудом чисте љубави, да утули жар властољубља, који од Станка прави издајника, Али за луду, ограда стоји. Што Станка к себи привлачи, то Даницу од њега одбија. Станко је издајица. Даница права Црногорка — два полуса, који се неумоливо и апсолутно одбијају и онда, кад их најјача сила на свету — љубав једно к другом привлачи. „Ђубав је слепа сила, али се она гаси савршено у Црногорке, кад на јасно лице њено падне отровни дах издајства, Они пружају једно другом руке, алицрниде он Станков, стојећи у свој сили по среди, руке им немилосрдно раставља. Даница призивље Станка, да уживају љубав на чистом огњишту патриотизма;

Станко њу мами на трон балканске царице. Стан.