Pozorište

ваља запазити, ако чујемо човека говорити. Из дела и догађаји један с другим у некој свези. говора му можемо дознати, како га дотиче спо- За драму као вештачки створ захтева се оно љашњи свет, али да бисмо то могли јасно до- | пето, што и за друге вештачке послове. И драмзнати, треба да видимо догађаје што се зби- ски посао треба да је различан, али као једвају. Драма се дакле склапа из говора и рад- нина п целокупан; треба да је у заокруженој ње. Особе, што се приказују у драми, нису за целини, т. ј. да има почетак, среду (заплет) то, да приповедају (као у епском спеву), перо | и свршетак (расплет).

да евака, колико може, за себе говори. Драма. Није мала ствар изабрати и градиво за | дакле, као песнички умотвор уопште, јавља драму. Истина да по Гетовим речима, како и | своју ствар живом речи, разговором између две горе поменусмо, „треба само заграбити у пуни | или више особа. Говор ваља да изнесе на ви- живот људски, па је све вредно што ухватимо. “ | дик радњу и карактере, да се могу разабрати | Али ма да је све вредно градиво за песника, | страсти, воља и разлови за тежњу. У драми није за драму. Пре свега ваља да је за драму | треба дакле не само да чујемо особе говорити, | | него и да их видимо радити, па да у говору

такво градиво, како се даје приказати у зао-

"круженој, целокупној радњи. А да то јасно ра- | и радњи њих саме, њихове карактере гледамо. зумемо, ваља да смо на чисто о том, шта је | У драми не ваља да провирује особа самога радња, шта ли догађај. Радња долази ианупесника, него оних, које он оппеује. Као што тра, те мора потицати из слободне воље, а до- | у епском спеву не треба да се истиче његова гађај долази споља. То је једна разлика, а, кад | особа него сама ствар, о којој се приповеда, се још о драмској радњи говори, онда се тај | тако и у драми треба пустити особе, да оне њезин појам мора још већма сузити. Свако десаме раде. Али као што у лирској песми ваља лање није налмерена радња. Нешто се може | да песник пре свега покаже своју субјективност радити од обичаја, нешто из дужности, а у драми | (т. ј. да себе покаже како осећа и мисли), тако се захтева слободна, смерена радња. У дра- | исто и у драми ваља да покаже сваку особу ми прегне нека особа. да ради. Ту њезину ра- | по њезиној нарави. Објективност (Т. ј. вама дњу могу да укрсте, спрече или потпомогну радње | ствар) епеког. п субјективност лирског песника других особа, па п сами догађаји. То све за- | (т. ј. како он осећа и мисли) ваља да су у једно састављено и до завршетка заокружено | драми највећма спојене. "прави драмску радњу. Тако је на пр. за вој- | _ воду, кад он сам управља у војеци, бој слобоСелоп и градиво. Разлика између радње и догађаја. дна и намерена радња, а за војнике, који се Драма је дакле такав вештачки умотвор, у под његовом управом бију, проет догађај, поком се показује човек како ради, и догађаји што се ови не бију што им се хоће, него што

како се око њега збивају, тако да су његова им се мора. (Наставиће се.)

И

5 СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. "дело да издржи мало оштрији поглед у утробу | (Граничари. Позоришна игра у 8 чина, с пе- | му, мало оштрију оцену, зато се и може дело | смама, од Ј. Фрајденрајха, за српску позорницу допасти публици. | удесио А. Хаџић, музика од А. Максимовића, при- __У тој позоришној игри у три чина изнесено | казани у недељу 26. Фебруара о.т. ван претилате.) | је пуно разноврсних призора од најсмешнијег | Фрајденрајх је удешавао горњу игру више преко обичних, озбиљних, званичних и радосних | за глумце, именито је за себе написао крчмара до најтужнијег. Комични призори са доста хуГргу, више је за тим ишао, да обрати пажњу мора терају те на смеј, а тужни ће те расплапублике на ту глуму у разним ситуацијама, у кати: за два три сата можеш се сит насмејати, разним призорима, више је имао пред очима укус али и наплакати. гледалаца него што се обзирао на то, како ће Приказ је у целини међу средњим, ако му

- љу+