Pozorište

—=+ У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 15. МАРТА 1584. 4=<——

„поданик

мик, ||| |

УРЕЂУЈЕ А.

Излази свагда о дану сваке

представе на по табака.

Стоји Претплата се шаље администрацији ОИ

ШТЕ

ХАЏИЋ.

+5 А БЕБА

ж. „ВР |

ЛЕ и

ва Нови Сад 40, а на страну 60 новч.

месечно. , у матичином ставу, у Новоме Саду.

ЗАГРЕБАЧКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Свршетак.)

Али кад би се позоришни управитељ оба-|

зирао ли на тај „таахшиши“ без обвира на уметност и морал, постао би простим спекулан- | том, а не би бло достојан, да врши оно узвишено звање, које му је без сумње с много племенитијом намером намењено као глави првог.

уметничког завода у земљи. |

Ту пристају веома лепо ови редови горе | споменутога списа: „Позоришна управа, ако не. иде за најпростијом спекулацијом, не еме бити.

пасивна, управа мора водити опћипство, ни- | дорија“, у ) | ,

како ошћинство управу, иначе ће се повори- | шна уметност извргнути пустом комедијом, али управа не сме са свим одбити опћинство, већ га водити непазице на прави пут уметности. Гајећи оперету и славећи славље с њом наша управа не води опћинство на прави пут уметности већ га заводи кварећи му укус и морално чувство. Не изричемо ништа новога, ако тврдимо, да се у једном позоришном заводу не могу три струке ваљано неговати; особита пажња може се посветити једној или двема струкама, али трима нипошто. Већ је одавна начелно решено, да су те струке, које се имају особитом пажњом неговати и за које се доввољава субвенција, драма и опера, а о оперети нема говора. Ваљана драма — трагедија п фина комедија, те озбиљна музика опере заступају праву уметност, а оперета по суду строгих сувремених музичких вештака дегенерацију уметности. Хоћелимн хрватски народ откидати од својих уста, да омогући неколицини лакоумних загрепчана, да се задовољно наслађују тим туђиначким изродом и изметом Не, не сме, јер би била и грехота и срамота.“

јод 14 новитета.

Драма доживела је прошле године ретко

славље, јер представе важнијих комада, осим Федоре, беху у целини већином слабе или највише ередње руке. Шта више новитети као „Одета“ беху на велику радост „усхићеника“ за

|" оперету ЛИ пробе. Тим се, да како, знатно по-

дигао углед драме, а управа, да ипак примами ошћинество у позориште, даје се на оперету.

Веома логички и племенити поступак!

Пресуђујући по броју повеће новитете, као: „Слепи Миш“, „Магдалена“, „Пуна врећа лу„Ранцави“, „Ри Пигал број 115“, „Маја“, „Одета“, „Федора“, „Наше жене“, „Багдадска краљевна“, „Сидонија“, помислио би човек: лепа ли броја, колики напредак! Та само бечко дворско позориште не имађаше више Али ако се пита, колико је од ових 11 новитета врено издржати непристран суд опћинства и критике, колико ће их стално остати на репертоару, изилази, да их има циглих пет, који вреде. Нарочито се са немачким комадима: „Олепи Миш“, „Магдалена“, „Наше жене“ управа намађарила. Нека јој то буде равналом за наруџбине од сада.

Колико год смо пријитељи француске драмаљике, не ћемо повлађивати комадима, као што ву били новитети: „Ри Пигал број 115“ и „Багдадска краљевна“, у којима преотима мах фриволност и простота осећаја и мисли.

Није све злато, што долази из блештавог Париза!

Драме са идеалним садржајем, које заступају коју моралну идеју, у којима има борба силних страсти, драме са узорном карактеристиком, духовитим диалогом ваља набављати за, репертоар хрватског позоришта.

Позориште као огледало просвете и обра-

(Ф.

= а