Pozorište

~

19

=

.

—=>==> 160

стално позориште посећујуће опћинство знатно повећало и што би према размерно повећаном дохотку стајао и размерно повећан трошак, Само оно позориште може финанцијално успевати, у ком се поједине драме или опере могу бар десет пута узастопце давати, у Загребу су пак данас врло ретке породице, које би који комад, буди драму или оперу, течајем једне сезоне и пет пута посетиле. Па ипак загребачко опћинство тражи од позоришта колико и опћинство ког великог града, па ако се уважи, да оно од своје стране мање нуди, може св рећи, да оно тражи од поворишта још и више него опћинство највећега града.

Борећи се у опште с тим неразмером међу средствима и захтевима одвише година, има позоришна наша управа, што се напосе тиче опере, особити каламитет са тенорима.

Од Грбићевих времена променили смо ми До сада пет тенора, но ниједан се није могао одржати на нашој позорници; чак Де-Негри, који је имао највише симпатија, доживио је жалостан крај — јер су га најпосле изжвиждали. Наше опћинство захтева певача, који мора имати сва добра својства. Тенор наш морао би бити млад, леп, морао би имати ванредно јак и металан глас, а уз то, наравно, имао би бити прави уметник, а такових захтева морамо се сасвим одрећи, јер се једва прве поворнице, које плаћају десет до двадесет хиљада франака месечно, могу оваким певачима поносити.

Према садашњој нашој плаћи тенора морамо бирати или човека са гласом, који је друкчиј без

је скроз почетник, или певача савршена, али гласа, као што је н. пр. био Фаторини. Како је | неугодно, кал чујемо певача викати, да човека | гроза хвата, како је неприлично, кад се опера због мањкавости његова репертоара, по три ме- | сеца учити мора; тако исто је немило, кад певач слушаоца побуђује на сажаљење, јер се мучи својим изнемоглим потртим грлом.

Ниједна ни друга крајност дакле неваља. Ми смо то до сада изкусилн.

Плаћа, коју сада даје управа тенору, износи 8.800 Форината на годину. Та је плаћа раздељена на девет месеца. ОШитање је, да ли ми драматичног тенора требамо тако дуго. Ми мислимо, да нетребамо. За нас је доста, ако се велика опера пева шест месеца, и то од половице октобра до половице априла, а остало време сезоне да се испуни лиричким операма; јер лирички тенор и онако мора бити на целу сезону ангажован.

Придода ли управа садашњој плаћи тенора још хиљаду Форината, те подели тих 4.800 на шест месеца, пада на месец 800 форината, а за

тај новац могли бисмо добити певача, који ће

уз нешто јачи глас имати и школе и репертоара. Можда ће се рсћи, да је максимум, што позоришна благајна данас даје тенору. Но ми тврдимо, да би се не само та хиљада Форината, накнадила, већ да би благајна новим тенором и добила. Опћинство, које је до сада много вече оставило празну кућу, напунило би је сваки пут, те ако би само 20 фор. код сваке представе пало више, кроз читаву сезону, био би мањак тим накнађен. Но још има други начин, којим би се та хиљада могла накнадити. Као што би се тенор ангажовао на шест месеца тако би се могло учинити и са примадоном.

Садашња плаћа примадоне износи 3.400 фор., раздељена на 9 месеца по 370 Ф. Ангажује ли управа примадону са 400 фор. на месец, чинило би то кроз шест месеца 2.400 Фор. Како добрих певача има много, на тај бисмо начин и ту хиљаду Форината приштедили.

Најпосле је отворен још један пут, којим се може тенору више плаћати; а то је, да се повисе цене. Сигурно би свако радо дао десет новчића више, кад би знао да ће чути изврену оперу. Наше позоришне цене и онако су малене.

Једино на овај начин могли би доћи до оперних сила, које би доникле одговарале захтевима нашег опћинства. Небуде ли се пак кренуло тим путем, онда ће морати земља неколико хиљада на годину више жртвовати, или ћемо бити присиљени и даље натезати, као и до сада, или најпосле саму оперу напустити,“

= (Пољека драма на париском позоришту.) „Антеа“, драма пољекога списатеља Владимира Окоњскога (А. Свјентоховскога, уредника варшавске „Правде“) на скоро ће се представљати у Џаризу у Француском преводу.

# (Народно позориште у Загребу.) „Нар. Нов.« од 1. априла пишу: „Прексиноћња представа Милекерове оперете „Ђак просјак“ напунила је позориште по пети пут дупком. — Госп. Дескашев, који се у петак повратио ес гостовања на пучком позоришту у Пешти, ово је вече у насловној улози, рекли бисмо, сам себе надвисио; глас му беше чист, те је певао врло лепо.

Г. Дескашев био је врло лепо примљен. У другом чину предан му је красан ловоров венац.

акве су досада околности кажу, остаће г. „Дескашев ваљда чланом нашега позоришта; јер понуду, која му је у Пешти стављена, до сада још није примио — надамо се, да ћемо за 14 дана, моћи јавити, да ју је и коначно одбио. То ће сада да како зависити од наше позоришне управе, од које се праведно може очекивати, да неће према признатој домаћој сили бити тврдица, да би могла тим сјајније плаћати странца певача сумњиве вредности.“

Издаје управа ерпеког народног позоришта,

Парна штампарија Николе Димитријевића у Новом Саду.