Pozorište

по

Та

4 ТОИНА 20.

|

+

+ 0. +

ел у |

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази ва време бављења позоришне друживе у Н. Саду дан пут на по табака. — Стоји за Нови

свагда о дану сваке представе, иначе еваког месеца по је-

Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. 4 Ј

О ГЛУМАЧКОЈ ШЕОЛИ.

(Свршетак).

Имају мало позорпште, у комсу према земљи ложе,у којима се налазе рођаци и пријатељи ученика. У партеру су намештене клупе уз дуж, а у средини између њих је доста широк пут за учитеља. О једне стране у клупама седе девојке, а е друге момци. Учитеља поштују еви као мајстора у уметностима. За час позове он по једнога ученика да прикаже који призор. Док

позвани одлази на позорницу, пита учитељ,

ко ће између ученика преузети улоге суиграча, што су за тај призор потребне. Драговољно подигне се у вис множина руку, а са свију страна чује се: „Ја! Ја!“ Учитељ одабере кога хоће. Одабрани отиду на позорницу и призор се почне. Шаптачу нема ни трага, нити ту има каквих књига, и учитељ и ученици знају све потпуно на памет.

Учитељ се забавља само с оним учеником, кога је прво прозвао. Учећи њега, учи и друге. Учптељ пази п исправља сваку

реч, сваки нагласак, сваки покрет п сваки

поглед: Том приликом пролева се из уста искуспога пљубљенога учитеља драгоцени бивер, па ако ученици и не разуму све, памте ипак добро сваку реч. Ако је ученик заборавио што год, или није што год довољно опазио, може то научити, кад учитељ на класичком позоришту Тћеате Капбал а приказује комад, у ком тај призор долази. Осим тога много помаже ученицима, што могу слушати предавања п других уметника учитеља.

После годину дана мора се питомац подвргнути уметничком псшту на малој позорници консерваторије, па ако сретно прође, добија име п право „репчопате ди

сопзегуакоше,“ те може без улазнице полавити сва позоришта, која добијају помоћ од државе. Осим тога добија потпору од 500. Франака на годину.

Сада је младом уметнику путпрокрчен, само ако је марљив п савестан. За годину дана уведе га сам учитељ у Тћедаше ггап бал, играјући на изменце са својим уче-

баш они приказују понајглавније улоге.

Тако уме Француски уметник да стече уз уметничке ловор-венце и славу учитељску.

Тако радећи пи дошли су Фрапцузи до те славе, да им позориште једнако цвета и напредује и да њиховој глумачкој уметности нема пара у целоме свету.

Ето, шта може да учини добро уређена глумачка школа, која дарове глумачке | развија и усавршује и позоришту набавља и изображава ваљан подмладак, који не застаје у својој уметности него једнако напредује и напредовањем својим учвршћује славу Француске позоришне уметности. | Наше прилике, на жалост, нису такве, да бисмо могли и помишљати на оснивање глумачке школе. Тај посао п ту дужност ваљало бп да приме на себе народно позориште у Београду и народно позориште у Загребу.

Оба та позоришта државна су установа, п држава је дужна, да оснажи, утемељи и подигне ту установу, а то ће најбоље моћи пов. ићи, ако заведе глумачку школу, која ће бити станац камен, на ком ће се моћи дозидати дична зграда наше позоришне уметности.

Дај Боже, да тако буде, и то што пре!

ницима различите комаде, у којима често

ПА

ВУ јр