Pozorište

= пјене

Њ

Зе

–енољ У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 18. ЈАНУАРА 1886, едасбеј—

пр

+ ТОДИНА 11. +

еф +

1030

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

пева

4. БИО. =

Бф

НТ

Излази за време бављења позоришне друживе у Н. Саду

свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по јеСад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

дан пут на по табака. — Стоји за Нови

О УПРАВИ ПОЗОРИШНОЈ.

(Наставак.)

Ту глумац није више човек са својим слабостима п врлинама, жељама п потребама, јадима п радостима, надама п оча-

јањем; он је циФра, ствар, машина; он је

еепап, коме цена према прођи пада и скаче, он је лимун, који се цеди, док у њему сока пма, а после се — баци.

Така управа не уме никад да рачуна са моралним факторима, они за њу и не постоје.

Она не зна, шта вреди код позоришта љубав глумаца к позоришној уметности, њихова оданост позоришту, народу, управитељу; шта вреди њихова индивидуална људска врлина; шта вреди добар дух у по. зоришту и слога чланова између себе; шта, вреди ердачна, пријатељска реч у устима управитељевим п човечни осећаји у његовим грудима ; шта вреди то, кад глумац зна и кад је уверен, да му је позорница његов

свети олтар, његова безбедна кућа, ње-.

гово поуздано уточиште; да није сам себи остављен, да је припознат члан народа, да је чедо свога народа, а народ коме служи, да му је отац и мајка, и управитељ да му је достојни заступник тих светих имена.

Таква управа не зна, шта може у случају велике нужде да учини добра воља, одушевљење, родољубље глумаца, какве жртве може да поднесе, какве успехе да постигне!

О свему томе таква управа ништа не зна, не ће да зна.

Она зна само за педантан спољашњи

она зна само за насилна средства, за морање, за казне, побијање плате, укидање правичне награде.

Таква управа одмах се позива на моћ, на еплу, на ауторитет; и као што је у добру п под заклоном охола и сурова: тако је у случају кризе и без вишега заклона обично малодушна и до подлости попустљива.

Таку жалосну слику показује позоришна управа, где влада рачун без одушевљења. Ту о развитку п напретку уметности нема ни разговора.

Под хладним, леденим дахом рачуна и педантизма мора да угине сваки цветак песништва п уметности.

Глумац, сваки час вређан и као човек, и као родољуб, п као уметник, има да бира само између овога трога: или да постане машина, или рђав човек, или да побегне.

Таква управа не производи, него тамани п растерује глумце!

За сваку позоришну управу убитачне су две главне погрешке: пристрасност п поводљивост.

Пристрана је управа, ако не води тачна рачуна о томе, колико привређује сваки члан појединце позоришту, па да

је чинио више, него што је био дужан, или да га казни, ако је чинио хотимице мање, него што је био обвезан.

Али о томе треба да се води рачун,

|га према том или награди и одликује, ако

Беби

ред, за параграфе позоришних правила, | тачан, неподмитљив рачун. за писане уговоре, за налогеи окружнице; По том рачуну дели беспрпстрана . ~