Pozorište

Е . “ |:

+

– его У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ

- | -=>

22. МАРТА 1886, о

+, ТОДИЋ | .

Јо

реј > О ђ

ће 4. БРОЈ].

Шо 42:

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излави за време бављења позоришне дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца поје-

јтан пут на ло табака.

— Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

НА цОоВОРНИКНИЈИ У ОКИВОТУ.

ШАЉИВА ИГРА У ЈЕДНОМ ЧИНУ, НАПИСАО М. Ш. М.

(Наставак.)

Петровићка. (За себе.) Помози ми сад моје хваљено оштроумље! ( Гласно). Госпођица, госпођица, — но, хвала буди богу, та сад ми никако не пада њезино име на ум, ране моје, госпођица, — та, помозите ми изрећи —

Душан. (За себе.) Јест, кад бих и сам знао име те своје младе!

Петровићка, Ух, та по језику ми се ваља ! Помозите ми изрећи, за бога, не мучите ме —

Душан. (За себе.) Аха! не знамо ни ми! Тули смо! (Гласно). Та како да сметете с ума; сасвим обично име, сећајте се само — (Да себе). МИ сам сам радознао, чије ће име изустити!

Петровићка. А гле, ево неко иде! (За себе). Ух, сад су баш морали наићи ! (Гласно). Али молим вас, реците ми брзо то име, мени тако каткад дође, па не могу ни најобичније ствари да се сетим, но се мучим по цео дан и ноћ премишљајући —

Душан ('Курно). Други пут, други пут, драга госпођо! Али вас само молим да ни речи не одате од свега тога што смо говорили, ако хоћете да вам се и други пут поверим. ( да себе.) Може још мислити и да је Смиљка, па ето ти онда белаја с бабом! Тако ми и треба, налнао сам с ким да збијам шалу! Но, само да ме ово сад на миру пређе!

ДРУГА ПОЈАВА.

Смиљка, (улави на десна врата) и пређашњи. Смиљка. Добар дан, господине! Љубим руку, госпођо! Петровићка. Добар дан, „0 моја, а је-л ти мати код куће2 Ено је тамо у другој

Смиљка. соби

шваљом.

Петровићка. (За себе.) Идем да и њу испипам. С њом ћу већ лакше на крај изаћи ако зна штогод, или ако му је Смиљка вереница.

са,

Па онда, онда ћу одмах — сетити се како је |

име његовој млади. (Гласно.) Хајд идем ја мало к њој, имам мало разговора. До виђења ! (Оде на. десно.) ТРЕЋА ПОЈАВА, Смиљка и Душан. Душан. (За себе.) Без сумње ће сад и њу да испитује. Да проклете бабе ! Смиљка. Ваша тачност, господине, заиста је сваке хвале вредна. Баш сад је избило три часа. Душан. Највећа награда је за моју тачност, што је ви примећујете.

Смиљка. Завидим вам. Заиста сте сретан

|човек и с малим сте задовољни.

Душан. О), госпођице, будите уверени, да еви људи не мере све ствари једнаким мерилом. Што је за једног, може бити најмање, другом

је — највише.

Смиљка. Тек тиме ваљда не мислите то, да је моја примедба за вас нешто највише. Ако то хоћете да речете, то вам онда, могу дати врло добру оцену — из ласкања, А, ево нам мамице и госпође Петровићке. (За себе.) Нису се морале баш тако пожурити !

Душан. (ба себе) Таман да пређемо на,

прави разговор! Зар нису могле мало почекати2 ЧЕТВРТА ПОЈАВА.

|Станићка, Петровићка (улазе с десне стране) и

пређашњи.

Душан. Љубим руке, милостива !

Станићка. Баш сад ми рече моја пријатељица, да сте овде. С тога сам и похитала тако. Ви сте заиста човек тачан и од речи. Али данас, молим, да ме извините, што не могу с вама ићи на пробу, јер ту је шваља, па је не могу оставити саму. Знате, господине, данашње шваље су вам тако рђаве, да их не можете ни на по тренутка саме оставити. Чим ве човек од њих, одмах вам склопе руке, а посао нек чека.

одмакне.

И

______________