Pozorište

· улого! (Гласно.) Омиљка, ја вас љубим.

– бео У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 3. АПРИЛА 1886, сагољо—

+ Одина 10: «

ПА Е

ПО

+ фин 5

4. БРОЈ 83, и

и фи

|

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излави ва време бављења позоришне дружине у Н. Салу свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца поје-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови

Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

НА ПОЗОРНИЦИ И У ЖИВОТУ.

ШАЉИВА ИГРА У ЈЕДНОМ ЧИНУ, НАПИСАО М. Ш. М.

(Наст

Душан. Госпођице, и ја љубим. И ја сам нашао тако мило чедо! Девојку, са којом бих новој срећи у сусрет ишао. Али да-ли и заједничкој, да-ли она мене љуби Пао бих пред њом на колена, или бих је притиснуо ерцу, да му оно сирото буде тумач мојих осећаја; — али ако га она отисне од себе, ако не усхте разумети његове куцаје 2

Смиљка. ( Сп па очк) Па ваља да покушате.

Душан. Имате право! (За себе) Сад збогом

Смиљка. (стане; узнемирено.) Али за бога, | господине, у улози није тако нагао прелаз. Ија се зовем Зорка. |

ШЕСНАЕСТА ПОЈАВА

Станић и пређашње.

авак.)

Станић. Али где вам је мати 2 Она још ништа и не зна. Данице, Данице ! Даница. (Иза кулиса.) Ево, ево ! Одмах ћу!

СЕДАМНАЕСТА ПОЈАВА, Станићка и пређашњи.

·_ Станићка. (Ступи из своје собе. изненађена застане,

Радосно видећи Смиљку и Душана у

|загрљају. Затим им приђе и загрли и.) Но, је-

сам ли ја имала правог Само кад би и ти једаред веровао својој жени! Не вара се материнско око тако лако (Душан ц Смиљка љубе јој руке.)

ОСАМНАЕСТА ПОЈАВА.

Петровићка и пређашњи.

| Петровићка. (Видећи привор изненађено за-

|сшане. датим љушито приђе Душану.) Гоесподи-

Станић. ( Укаже се на својим вратима, види | чаћу драги, зар се тако држи речг И вашој

призор % изненађено застате.)

Душан. (Ухвати је за руку.) О Смиљка, ја те љубим на позорници и у животу! Сађи и ти за часак с позорнице, али реци ми и у животу оно, што на позорници. Ти ме љубиш, је-ли, да ме љубиш 2

Смиљка. (Падне му у наручје.) Љубим те!

(Крашка почивка.)

Душан. ( Тргне се заједно са (7; миљком, видећи

С лпатића где цм се полако приближује. да мало

се прибере и присшуим му.) Ви сте, господине, сигурно све чули и видели. Ја вам немам више шта казивати !

Станић. Познајем вас само као ваљана човека. СО тога допуштам, да се и ова шаљива игра у животу сврши са узимањем као и она ваша на позорници. (За себе.) Но, хвала богу, бар сам се у исто доба опростио и беде с оном блебетушом !

Душан. Како да вам захвалимог (И Душан

Смиљка љубе та у руку.)

| „поштеној речи“ човек да поверујег Та пре по чава ми рекосте на, ваше реч, да нисте Омиљку просили !

Душан. (Смејући се.) МИ заиста, истину сам вам и рекао !

Петровићка. О мушки, мушки, ала сте варалице! Та мени хиљада њих да падне сад пред колена, па да мисе куне вечном љубављу: ни једном не бих више веровала!

Душан. Но, не бојте се, ви нећете ни доћи у тако искушење !

Петровићка. А сирота она Поповићка! Та

она вас је тако љубила, најлепше је наде ковала за будућност ; Душан. И правила је рачун без бирташа! Та зар ви мислите да ја немам толико памети, да избегнем ваше гадне замке, што сте ми их плели 2 Или зар мислите, да би ме та намигуша могла очарати 2 Својим богатством можда 7! А ви, ви пак повтасте оруђе — јаднога бакшиша !

Петровићка. То ви мени да речете 7 Мени у очиг Ух, та капља ће ме ударити!

(Свршиће се.)

=> >=) => 4#+-———————

у

—— ГУ

Пе