Pozorište
ДРЕ Ват и
|
о
| реда У НОВОМЕ САДУ У СУБОТУ 31. МАЈА 1886, со оој—
Е 5
+ ТОДИНА Цу |
Ни а
= ПОШТЕ
о ЕЕ
БРОЈ 58.
де -- У
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
Излави за време бављења поворишне дружине у. Н. Саду _ дан НЕ на по табака. КЕ Стоји за Нови
бук
Трапезарија 6 беше пуна официра, који очекиваху ручак. Неко сео, па добује марш виљушком по тањиру, неко се ватрено препире, али око ракије беше највећа живахност п весеље, а смех се гро-
" хотом разлегаше без престанка.
Баш покрај стола стојаше човек, једини У грађанском оделу у свој трапеза-
· рији. Он не беше ни грбав ни кривокук,
али му на лицу беше печат некаког сумора п нереда. Он говораше брзо, оштро, некако са пуно израза, а на шале господе официра нити је обраћао пажње нити је одговарао, но развијао је п гранао своју мисао, вастајкујући по неки пут само да. испије чашицу ракије.
Сад 40, а | а на стр дну 60 новч. месечно. — |
само су једни закони ЗРРЕА слушати,
свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-
ЕС Е.
поређења свак прену у смех, као да се ништа смешнијега не могаше измислити.
— Од 17 године служим уметности. — Суелирајући служиш уметностиг ТЕ ин си велика, братац!
__ сјес, Мо овића зна у Русији сваки глумац. То је опште признати таленат у шаптачкој струци. Где сам ја, тамо је и друштво даровито. Колико сам глумаца ја извео на пут, колико су њих постали људи само мојом помоћу, па се прославили и отишли на престоничку позорницу # Нема им ни броја!
— Па за што те нису узели. к себиг
— Нисам хтео сам, јер тамо бих ја
вечни, а то оо Ноле лепоте, закони ве- А слушају свагда.
ПО“ — Хи! хи! хи! — пренуше у смех Сви. == Пимо! – 5) прекиде један шаљивчина. = . Ја сам за њих скупоцен. Кад — Хајде, испимо ! па ЕЕ дру- суФлер разуме шта чита п уме то да и-
"штво и прене у смех. Е најсићушнији. створ има: само своју улогу прочита пи ништа више.
Већ:
има за цел на- |ним
једну · исту цел.
— Вештина исипти, шти се. Ево први пут чујем у животу, да и други имају за цел .
|скаже, да изрази: ти видиш како глумац као што је мене бог увредио. епољаш"обликом. — Замета !
. али опет је нензмерна благост
уметности! Партенија Дор- .
а овако еви. морају мене. .
-__Хи' ки! ки! хи! | небескога творца.
Он је удануо у мене — Славуја не хране песмама, но дед једну пекрицу свота божанственог огња. пзволите који залогај овако у друштву, Био сам и на ситуп на решегу, бпо сам — рече грађанину онај шаљивчина. ју свачијој кожи, али сам сваки пут очуШта ОРРАВИ. = у оставци сапер2 | вао људски лик; ја сам. 5а50Е знао разуНе, ја сам суслер. мети бога и његову вилу. Сулер 2 __ Колико има година како шапућешг Јес, СуФлер! — Године 1878. светковао сам триСапер — Сулер! — Од овога дестпетогодишњицу мога седења у шапта-
_- „___________-
ДЕ