Pozorište
1
ПР Е
раздражљивост да отупи под радом за свака-
дашњи хлеб, тад нас дочекује позорница — | по- |
те у том уметничком свету станемо опет своји, овећање нам се равбуди, спасоносне страсти продремају успавану нам природу и погоне лам крв бржим током. Ко је несретан, тај оплаче е туђим болом и евој, а ко је еретан, тај се мало тргне, а ко сигуран, забрине се. Осетљиви мекушап, добије мушку чврстоћу, а сурови нечовек почиње ту први пут тек да осећа. Па онда најпосле — какав тријумф за тебе, припродо! — толико шута га-
одеањамо јаву
жена и опет толико пута ускрела прпродо ! |
Кад људи на свих Еругова, одбаце све окове усиљености и моде, истргну се домашају судбине па се збрате једном свеопштом симпатијом, претворе ее у једно племе, забораве на саме себе и на свет, те се приближују своме небесноме пореклу. Сваки појединац, ужива у уживању свију, тако појачано пи полешпано уживање враћа се из стогине очију њему, а његове груди имају места само за један осећај, а то је: да је човек“
“1 2:
ж Ту је расправу читао Шилер 1784. у Манхајму у
зона и сталежа
јавној седници електорске немачке задруге.
= фрепрврсоб-——
ПИСТИ.
а
СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
„Разбојницн“ од Фр. Шилера, у преводу %У ја и М. Вујића прешли су не знам по који пут преко наше позорнице у Н. Саду и на св. Јована ове године. Баш ове недеље доноси нам „Позориште“ и лепи чланак Шилеров „Позорница као морална установа“ којом се клавично износи и доказује важност у моралном погледу. више пише и говори
нозорнице Добро би било, да се што народу о се каже, да српске културе не може бити и без
тој теми, да му
сриске уметности, те да је крајње време да се достојно једног народа побринемо за ту вредну и милу нашу установу.
Стари комад, а нова реприза па опет пуно позориште! узрок томе ће бити класичнаст песника, љубав вашег грађанства према позоришту па и то што су две главне улоге додељене биле новим представљачима.
Фрању је представљао г. Николић, а Карла г. Стојковић. Игра г. Николића је вредна, удубио се у евоју улогу и проучио подмуклог гадног зликовца Фрању у свима моментима грешног му делања и приказао га и мас ском и гсетом и гласом баш Или га гледали како притворно клевета брата код оца, или кад се радује тријумФу своме, господарству над имањем и Амалији, или кад га са вест почиње гристи: увек је био добар, па добар. Нарочито га морамо изнети у пос; ледњој му
сваке хвале
како треба.
сцени, где је показао ремек. Стојковићев Карло био је, такође, добар.
| Његова статура, његов глас и глумачки таленат
| учинили су своје. Само гестикулација као да не
беше сасвим слободна, природна. Лукић је ста-
рог Мора изврено приказао, па и остали су до-
| бро своје мање и веће улоге одиграли. Херман
(Марковић), а особито Данило (Филиповић) беху
добри. Најпосле да и Амалији (Бакаловићка)
| признамо врло добру игру, којој се од ње увек
и надамо, готови.
М.
па смо са својим рефератом
КР. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ.
(Репертоар.) У кр. српскон народном позо-
| ришту у Београду одређен је био овај репертоар:
| написао Е.
= = =. | <= 0
Суботу 6 јануара: Дневна представа: Мерштонов пут, шаљива игра у четири чина, Лабиш, превео с Фрацуског А. Ни— Вечерња представа: Добрила и Миленко, трагедија у пет чинова, написао М. Ђан.
колић.
Недеља 7 јануара: Дневна предетава: Вам пир и чизмар, позоришна игра у три чина, с певањем, написао Сигети, превео и прерадио Ј. Ђорђевић. — Вечерња представа: Роже Ларок, драма у пет чинова, написали Жил Мари и Жорж Гривје, превео е Француског Д. Л. Ђокић.
_ Уторак 9 јануара: Море без приморја, драма у три чина, написао Хосе Ечегарај, превео са шпанског Х. С. Давичо.
Четвртак 11 јануара: Шриени пријатељи, комедија у четири чина, написао В. Сарду, превео е Француског М. И. Стојановић.
Ме
_____--