Pozorište

4 ТОД. 21. + | фи –

У ПАШЕ,

–~<5<+> У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 18. ЈАНУАРА 1896. ч=ољо—

ве фе –+

„ВО 4,

фес +

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.

Излази ва време бављења поворишке

дружине у Н. Саду свагда о дану сваке представе, иначе сваког месеца по је-

дан пут на по табака. — Стоји за Нови Сад 40, а на страну 60 новч. месечно. —

фар еј Рао МИЛОРАЋ 8.

АПЧАНИН.

вв вере аб нкфене Је.

(Наставак).

ли сав тај рад, који је Шапчанин уложио

био свесрдно за напредак позоришта, и глумачке уметности, за напредак драмеке књижевности наше, за вавколики репертоар, у опште за добро стање народног позоришта, није покретала она најмоћнија сила, што бе у позоришту зове публика, или обичније да кажем, народ.

Тај нехат и немар београдске публике према позоришту навели су Шапчанина, да на јавном вастанку позоришнога одбора изговори ове значајне речи:

„Наше позориште, и ако постоји од 20. октобра 1869., ипак нема своју еталну вишу публику довољно епремну и одушевљену, да ужива праву појезију драме и глуме. Континтенат старе публике, у које беше развијенији укуб за песништво, е дана на дан изумире, а њега замењују редови, који се или са свим непојављују шли само оних вечери, кад ве уступе захтеви појезије обесмисленоме спектаклу.

Ово није пребацивање, ово је искрен говор Талије, која је много ћутала, превиђала и дуготрпљиво праштала. Данас, она има права. бити брдита, и са праведном ерчбом пита своје синове: где суг Где су државници, саветници и велики чиновници! Где су државне судије, судије свију категорија! Где еу професори гимназија, реалака и велике школе Где је виши официрски кор: Где ву толики, тако одлични и образовани наши великокупци% Где су, после дневног сухопарног рада, толики адвокати“ Где

“о ву заступници толиких угледних новчаних 3авода ' Где ву толики образованији млади чиновници и трговачки помоћници, у данима слободним' Где су апотекари' Велики гостионичари ' Одлични предетавници толиких великих занатлијеких радионица“ Сви ови учени, умни, просвећени, одликовани, чувени и уважени чланови нашега грађанства појављују се тако ретко, или готово никако не полазе овај дом, у ком би више пего на другом месту, нашли и поуке и забаве пи оевежења за даљи рад, за борбу живота. Из ових побројаних редова, кад би сваки у мевецу само једанпут походио наше позориште, све ложе, сва одлична места била би увек препуна. И онда би, пред тако лепо повећеном кућом и пред тако образованим гледаоцима, глумац развио много већи жар, мобиливао би вав свој урођени таленат, представа би добила правог полета и живота, комад свој појетеки

блеск и своју глорију. Онда бисмо тек потпуно.

познали еповобност и умешност наших глумаца и добре и елабије стране приказаних драма, из наше и туђе књижевности. Студен и непомичност празне куће зја на Поворницу као разјапљена чељуст какве хавети и предетава тече као оно река мртваја.

Док год, тако рећи, вав народ својим присуством, својим, не рекавши чешћим, већ само правилним долажењем, не ојача приходе и одушевљење у евију, што су позвани да проведу век свој у раду под позоришним кровом: дотле ће све, што је чињено и што ће ве чинити,